Oblak Kaktusa

Golconda, 1953 by Rene Magritte Povod za ovaj tekst bio je jedan članak objavljen u listu Politika pod naslovom „Srbi ponekad izdaju sami sebe“ . Članak, koji se oslanja na tvrdnje ruskog pisca i ideologa Aleksandra Dugina, poslužio je kao idealan primer onoga što prepoznajem kao simptom šireg fenomena: pojave kvazi-filozofa u javnom diskursu . U svom odgovoru na društvenim mrežama, napisao sam sledeće: „Niče je jednom zapisao u kontekstu dnevne štampe i onog novinarstva koje služi određenim službama ili političarima da se sve to skupa može opisati u dve reči kao: prostitucija intelekta. Aleksandar Dugin je upravo primer ovog fenomena: kvazi-filozof koji ne traga za istinom, već oblikuje ideološke narative u službi političkih interesa. Njegove izjave nisu filozofska analiza, već propaganda upakovana u metafizičku retoriku o 'satanist...

Peti Smit izvodi uživo, izvor slike wikimedia commons Sanjao sam u svom snu svet što svetlošću se rađa, a moj san se naglo skrši, al’ mi duša osta snažna. U dolinama svetlosti, gde se čist vazduh poznaje, moje oči tad se otvore i začuh krik što svetom odzvanja: Narod ima moć! Da lude svrati s puta greha, da poniznima donese cveća, jer zapisano negde stoji: Narod vlada, narod kroji! Nasilnici sad su sumnjivi, pogleda spuštenog, slušaju. Vojske stadoše i ćutaše, jer narod sad je govorio. I vojnici i pastiri, pod vedrim nebom svi behu, svoje snove razmenjivaše, a oružje prah postade.  U dolinama svetlosti, gde se čist vazduh poznaje, moje oči tad se otvore i začuh krik što svet odzvanja: Narod ima moć! Tamo gde je pustinjska prašina, nikle reke mlečne, biserne, šetali smo zajedno, slobodni, bez straha, sumnje, podsmeha. I lav i jagnje skupa ležaše, večno vezani u miru, u snu svom spoznah istinu i predadoh je svetu celom. Narod ima moć! Da sanja, vlada, menja svet, iz ruku ludih uzme ...

Drevni kineski top, izvor slike wikimedia commons. U savremenom svetu, tehnološki napredak odvija se tolikom brzinom da je ponekad teško pratiti sve promene i zamisliti do kakvih posledica one mogu dovesti. U medijima se još uvek prikazuju „tradicionalne” slike ratnih sukoba:  tenkovi, rovovi, avioni ali istovremeno svedočimo usponu biološkog, sajber, pa čak i tzv. klimatskog ratovanja. Upravo zbog toga smatram da je važno razgovarati sa ljudima koji imaju iskustvo i stručna znanja, naročito kada je reč o novim tehnologijama i njihovoj mogućoj zloupotrebi. Zato sam na razgovor pozvao inženjera mašinstva A. Mitića, čoveka koji je tokom karijere pomno pratio razvoj odbrambenih i ofanzivnih tehnologija, kao i njihov uticaj na društvo. Iako je sada u penziji, i dalje je veoma angažovan u analiziranju savremenih tehnoloških trendova i oružanih sistema. U našem razgovoru dotakli smo se tema kao što su biološko i zvučno oružje, upotreba veštačke inteligencije u vojne svrhe i potencijalna...

Točak vremena, Lili Bluz, digitalna obrada (U čast neznanog studenta) Iscurio sam iz sopstvenog sela jednog prošlog podneva, onako stihijski, kao da će mi planina pobeći ako joj na tren okrenem leđa. Iskreno govoreći, nisam ni planirao da otpočnem nekakvu ličnu revoluciju; samo sam hteo da obavim najdužu šetnju u životu: od blatnjavog šumskog puta do asfalta, pa sve do natrpanih gradskih ulica gde se, po glasinama, odvijaju protesti. Osećao sam da te demonstracije pripadaju svima, ali ja sam imao potrebu da budem sasvim sam. Od malih nogu imao sam neobičnu fiksaciju: u garaži mog dede stajala je gomila metalnog starudija. Između ostalog, izvirivao je i jedan izlizani crveni traktor, naslonjen na raspukli zid koji kao da je pucao pod težinom teške nostalgije. Taj traktor nikada nije radio. Koliko znam, bio je više ukras nego oruđe. Ali nešto u njegovoj boji, onoj oštroj, postojanoj, privlačilo me je. Činilo mi se da je ceo kosmos, sav miris mokre zemlje i sva buka vetrova, stao u taj re...