 |
| Podnošljiv Haos, digitalna obrada, LB |
― Milan Kundera, Nepodnošljiva lakoća postojanja
Moralnost je često reč koja se zloupotrebljava u političkom diskursu, posebno kada se opravdava nasilje nad suverenim državama. Milan Kundera je rekao da je borba ljudi protiv moći borba sećanja protiv zaborava. U tom duhu, sećanje na NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine služi kao opomena o pravim motivima te intervencije – ne zbog „moralne svrhe“ ili „principa čovečnosti“, kako su to tvrdili Toni Bler i Bil Klinton, već zbog geopolitičkih interesa, kontrole resursa i, iznad svega, koristi vojne industrije.
Preminuli Džon Pildžer, poznati australijski novinar i dokumentarista, još tada je pisao o tome kako je raspad Jugoslavije bio planski podstaknut od strane zapadnih sila kroz ekonomski pritisak Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Razorne „tržišne reforme“ eliminisale su milione radnih mesta i ostavile multietničku federaciju u siromaštvu, dok je istovremeno podržano otcepljenje republika poput Hrvatske, čime su ove zemlje postale nove ekonomske kolonije Zapada. Ideja bratstva i jedinstva, temelj jugoslovenske federacije, zamenjena je etničkim podelama i sukobima, koje su zapadne sile strateški podsticale.
Paradoksalno, Milošević, kojeg su kasnije demonizovali kao diktatora i ratnog zločinca, prvobitno je bio predstavljen kao ključni faktor stabilnosti na Balkanu. Bil Klinton ga je u telefonskom razgovoru pre 1999. godine nazivao "faktorom mira i stabilnosti". To otkriva dublju dvoličnost uloge zapadnih političara – Milošević je bio koristan saveznik sve dok se nije usprotivio njihovim planovima, posebno NATO trupama na Kosovu. Njegova demonizacija došla je brzo, baš kao i u slučaju Sadama Huseina, jer je bio prepreka američkim posthladnoratovskim strategijama na Balkanu i širenju NATO-a ka istoku.
Bombardovanje je NATO-u pružilo priliku za vojnu dominaciju u regionu, ali je, prema Pildžeru, bilo i „vredna laboratorija za anglo-američki biznis s oružjem“. Osiromašeni uranijum, korišćen u projektilima, ostavio je dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva, dok su kasetne bombe poput BL755, koje su sejale smrt i sakatile decu, pokazale brutalnost intervencije. U isto vreme, korporacije poput Rejtiona, Boinga i Britiš Erospejsa ostvarivale su rekordne profite od ugovora vrednih milijarde dolara.
Pildžer ukazuje na licemerje: Zapadne sile su tvrdile da brane ljudska prava na Balkanu, dok su istovremeno podržavale režime s užasnim ljudskim pravima, kao što je bio slučaj u Istočnom Timoru. Indonežanske trupe, opremljene britanskim oružjem, sprovodile su masakre, ali bombe nikada nisu pale na Džakartu. Takve intervencije nisu o moralnosti, već o geopolitici i profitu. Kosovo je postalo simbol nove imperijalne politike Zapada, gde se humanitarna retorika koristi kao pokriće za nametanje vojne i ekonomske hegemonije.
Pildžer je u svojim filmovima i tekstovima kontinuirano razotkrivao kako mediji igraju ključnu ulogu u opravdavanju ratova. Propaganda, kako kaže, zavisi od toga da „mi u medijima usmerimo obmane ne na neku udaljenu zemlju, već na vas kod kuće“. NATO bombardovanje SRJ pokazalo je kako je propaganda o "humanitarnoj intervenciji" korišćena da se sakriju pravi motivi – kontrola nad regionom i ekonomski interesi vojno-industrijskog kompleksa.
Podsećajući na ove događaje, Pildžer poziva na otpor zaboravu i pasivnosti. Sećanje je ključ za razumevanje da „moralnost“ u geopolitici često služi samo kao maska za pohlepu i moć. Jer, kako Kundera podseća, zaborav je najveći saveznik moći. Samo kroz razotkrivanje istine o prošlosti možemo izbeći ponavljanje iste šablonske brutalnosti u budućnosti.
Literatura:
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
u znak sećanja na Džona Pildžera ( 1939-2023)
Comments
Post a Comment