Oblak Kaktusa

Scena iz prvog dela filma: Matriks, 1999. Individualne promene kod slobodnih pojedinca mogu biti veoma brze, iznenadne, neočekivane; nekada čak takve da se uočava toliko velika promena u pojedincu; da se se iz korena menja njegov način života. Ne mislim na to da se menja ono što suštinski taj pojedinac jeste u smislu njegovih osnovnih osećanja ili karaktera, već se tiče iznenadnog zaokreta u načinu života. Međutim, na globalnom, svetskom planu ove promene se ne odvijaju tako brzo osim u slučaju da se dogodi nekakav masovni potop, pa čak i tada teško se menjaju načini kako funkcioniše društvo posmatrano kao masa. Otuda se stvara toliko velik jaz između individualnog razvoja i pokušaja da se isti odnosi i na spoljašnji svet oko nas. Kod pojedinca iznenadne promene u načinu života, uglavnom zavise samo od njegove odluke, ali se ne mogu odnositi na svet tako da isti krene za nama koliko god da nam je namera ili volja za tim jaka. Svet i kada se menja, menja se mnogo, mnogo sporije; nekada ...

simbol filozofskog kamena Pre više godina, kaže meni jedna osoba od koje to uopšte nisam očekivao kako je filozofija nešto neupotrebljivo, i dodaje: kako je daleko korisnije da čovek studira mašinstvo ili takvu neku, srodnu oblast. Nisam siguran da li je on to, u tom trenutku, napisao namerno kako bi me isprovocirao, možda testirao, jer radi se o eruditnoj osobi koja, iako nije filozof po zvanju, niti zanimanju, jeste upoznata sa filozofijom i jeste pročitala mnoga filozofska dela čak i u originalu, obzirom da govori više svetskih jezika, među kojima i one izumrele. Ja sam se složio sa njim i napisao kratko: „tačno" ; jer mogu se složiti da je filozofija neupotrebljiva za stvari kao što su: goli opstanak, sticanje novca, i onog, osnovnog snalaženja u svetu, za koji je jedino potrebna obična vrsta urođene inteligencije, ili u velikom broju slučajeva, nije ni ona potrebna, već samo relativno dobro, lepo, privlačno telo, i relativno veća alatka kada je muški rod u pitanju. Na nivou p...

FB-stranica Danas-a već danima unazad kači ove citate pokojnog Zorana Đinđića. Pre neki dan, okačili su drugi njegov citat koji glasi: „Mogu da prihvatim nedostatak novca, bolest, ali da neko ne može da radi 12-13 sati dnevno jer je umoran, ne mogu da prihvatim, jer znam da to nije tačno." Da imam opet 17 godina, kao u vreme kada je on bio ubijen, možda, u ovim citatima ne bih video nešto sporno, kao što vidim sada. S jedne strane, i pored sve tadašnje bede, siromaštva, iscrpljenosti celog društva i porodica od onih suludih devedesetih, osećalo se, bar malo u vazduhu, da će se nešto, konačno, malo promeniti ovde u Srbiji, malo pokrenuti. Da će ljudi, konačno, postati bar malo drugačiji, samo malo civilizovaniji i samo malo bolji jedni ka drugima. To bi bilo sasvim dovoljno, nakon svih pređašnjih tragedija i posleratnih užasa. Ne znam za nekog tadašnjeg civilizovanog čoveka, da je tražio bilo šta više od toga. Ali, taj entuzijazam se brzo raspršio, nestao, i sve se vratilo ne sam...

 Brdo Ne šamaraj me, sudbo, Tragovi hiljade šamara već prekrivaju moje lice.  Evo mene, dok vetar duva ulicama,  jurišajući sa knjigama i rečnicima iz kafana  na isti način kao što vojnici jurišaju iz svojih rovova, O vekovi, podli poput kukca,  Vi koji ste me zaveli zabavom umesto olujom,  Šibicom umesto vulkanima.  Nikada vam oprostiti neću.  Na selo svoje, vratiću se,  pešice, jednom nogom ako treba. Odmah po mom dolasku, širiću glasine o vama.  Leći ću na travu i pokraj jaraka  kao iscrpljeni vitez nakon bitke.  Kao dresirani pas što preskače krugove vatre,  Prelazit ću ove kapije i prozore,  Ove rukave i ovratnike, Leteću kao soko  Iznad stidljivih devica, I radnika koji pate.  U sumrak, šireći svoja krila kao lastavica U potrazi za zemljom nevinosti,  Koja na najmanji znak prisustva koliba, palata, emira i prosjaka, poskače u vazduhu poput divljih konja što beže od sedla, Ona zemlja koja nikada ni...

„ Zmija koja nije u stanju da odbaci svoju kožu, mora da umre. Isto tako i umovi, koji su sprečeni da menjaju svoja mišljenja; prestaju da budu umovi." Fridrih Niče (1844-1900) Mnogo puta do sada susreo sam se sa ljudima koji se ponašaju kao da su njihovi stavovi delovi njihovog tela, na isti način kao da se radi o ruci, nozi, koži. Ukoliko se proba uticati na njihov stav na način da se, možda, promeni ili modifikuje, oni se počnu ponašati kao da se time vrši direktan napad ne samo na njihovu ličnost, već kao da im se time oduzima i bukvalno seče, dere neki deo njihovog tela koji je prirodno tu. Ova rigidnost se u psihološkom smislu može tumačiti na više načina, a o tome postoje i brojna, starija i novija naučna istraživanja koja se povezuju sa, na primer: autoritarnim sklopom ličnosti; ali u ovom tekstu neću se osvrtati na te naučne, psihološke interpretacije. U Ničeovom citatu koji sam priložio na početku, primer zmije nije tek slučajno naveden, jer se ista ovde pojavljuje kao ...

U sumrak ćemo poći Možda daleko od svih  Sami kroz oblačni odsjaj Možda i blizu svih onih ljudi što ih nikada videli nismo  A uvek su tu kraj svih onih prozora obojenih čekanjem i slutnjama Možda ćemo videti srebrne mostove i zlatni grad koji se sakrio duboko ispod maglene planine Možda ćemo obilaziti oko svih onih kuća u kojima se skrivaju napuštena deca  Igraju žmurke u čast nadolazeće noći  Čupaju žbunje i lišća  I zovu nas "Čudaci" Svaki autobus postaće bus-čekanja Na vazda besciljnom putu večitog svetskog kretanja   Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Fotografija: Milica More Milovanović    22. 2. 2023 I Одлазићемо на мостове Да посматрамо људе, И ужурбане  Аутомобиле који одлазе на  Места која се не померају И не могу побећи- Крајње бесмислено. Хиљаду прича Радничке класе  Коју на овом свету Може да утеши једино музика И град под светлом  Младог месеца  Заједно као велики  Хор воде кораке у Рита...

I Bi AI The emblem to represent ChatGPT   Kao što je mnogima već poznato, američka istraživačka laboratorija pod nazivom OpenAI, odnosno " Otvorena Veštačka Inteligencija ", razvila je vrstu čet-bota pod nazivom " ChatGPT " s kojim korisnici širom sveta mogu komunicirati o skoro svakoj postojećoj temi. Postalo je moguće za ljude da razgovaraju sa ovim botom od novembra 2022. godine, tako da je već nekoliko meseci dostupna za internet-korisnike.   Moja glavna namera tokom dužih razgovora sa ovakvim vidom veštačke inteligencije sastojala se pre svega u tome da proverim kakve su njene mogućnosti kritičkog razmišljanja, i da li možemo verovati u njenu proklamovanu neutralnost prilikom davanja odgovora na određena pitanja. Pored ovoga, namera mi je do sada bila da u širem smislu proverim znanja čet-bota iz oblasti  filozofije, književnosti, logike, istorije, matematike, fizike, muzičke istorije, istorije umetnosti, okultizma i ezoterije. Smatram da je bitno da na...