Sumrak

U sumrak ćemo poći

Možda daleko od svih 

Sami kroz oblačni odsjaj

Možda i blizu svih onih ljudi što ih nikada videli nismo 

A uvek su tu kraj svih onih prozora obojenih čekanjem i slutnjama

Možda ćemo videti srebrne mostove i zlatni grad koji se sakrio duboko ispod maglene planine

Možda ćemo obilaziti oko svih onih kuća u kojima se skrivaju napuštena deca 

Igraju žmurke u čast nadolazeće noći 

Čupaju žbunje i lišća 

I zovu nas "Čudaci"

Svaki autobus postaće bus-čekanja

Na vazda besciljnom putu večitog svetskog kretanja  

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Fotografija: Milica More Milovanović   

22. 2. 2023

I

Одлазићемо на мостове

Да посматрамо људе,

И ужурбане 

Аутомобиле који одлазе на 

Места која се не померају

И не могу побећи-

Крајње бесмислено.

Хиљаду прича

Радничке класе 

Коју на овом свету

Може да утеши једино музика

И град под светлом 

Младог месеца 

Заједно као велики 

Хор воде кораке у

Ритам мојих мисли:

II

Утеши ме јер

Постојим.

Удахнула сам 

Игле 

Небо ме воли

Склапам коцку

Сва поља су исте боје

Путеви су небројени

Правац је прецењен

Утеши ме

Утеши ме!

Не теши ме ланцима

Туга је свеприсутна

Утеши ме или ћу

Ја тебе утешити

Лутањем

III

Данас сам ослободила 

Мостове од колотечине

А сутра ћу дуго плакати у кади

А онда људима говорити како је гужва

У саобраћају

И како нисам могла раније 

Да дођем

Како су редови вожње

Промењени

Имаћу хиљаду изговора 

Да останем 

Седам минута дуже

У положају фетуса

Непокретна

Док осећам време

Како се таложи на мојој кожи

 Милца Море Миловановић