Ko nam govori istinu o vazduhu: Razgovor sa meteorologom Milenkom Jovanovićem

Ko nam govori istinu o vazduhu?

Kako se meri zagađenje, ko odlučuje o indeksima i zašto vizuelni prikaz može da promeni javnu percepciju bez menjanja brojki.

Ko je Milenko Jovanović

Milenko Jovanović je meteorolog i dugogodišnji stručnjak za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji. Šira javnost ga je upoznala nakon što je upozorio na izmene načina prikaza i ocenjivanja kvaliteta vazduha na zvaničnim platformama, tvrdeći da takve izmene mogu da stvore blažu sliku stvarnog stanja. O tom sporu izveštavali su N1 i Insajder, uključujući navode da su kriterijumi i parametri prikaza menjani više puta i da je Jovanović nakon toga ostao bez posla.

---

Razgovarao: Vladimir Tomić  |  Odgovara: Milenko Jovanović

1. Kada kažete „kvalitet vazduha”, šta je to u najstrožem stručnom smislu: koje veličine i koje supstance su ključne, a koje javnost često pogrešno uzima kao jedini kriterijum?

Standardni, osnovni set zagađujućih materija koji se prate su: SO2, NO2, CO, O3, PM10 i PM2.5 čestice. Vrlo često je potrebno detektovati i prisustvo teških metala i specifičnih organskih toksičnih jedinjenja u PM česticama, poput benzo(a)pirena i policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH). Zakonska regulativa predviđa ocenjivanje kvaliteta prema merenim parametrima, ali u praksi je to svedeno na najznačajnije. Nikada u Boru nije koncentracija najopasnijeg teškog metala, arsena, korišćena za ocenu, iako su merene godišnje koncentracije i do 50 puta veće od dozvoljene. PM čestice jesu najčešći uzrok aerozagađenja, ali ne i jedini.

2. Šta meteorologija radi u priči o zagađenju: na koji način vreme i struktura atmosfere „pojačavaju” ili „razblažuju” posledice emisija?

Meteorološki parametri nisu izvor niti ponor aerozagađenja, ali su katalizator smanjenja ili povećanja koncentracija emitovanih polutanata. U zimskim mesecima, odnosno u sezoni grejanja, pojave tzv. temperaturnih inverzija (anomalije rasporeda temperature sa visinom – raste umesto da opada), što je uvek uz odsustvo prizemnog vetra, dovode do nagomilavanja zagađujućih materija. To sprečava njihov transport u horizontalnom i vertikalnom smeru, što bi inače smanjilo koncentraciju u posmatranoj zapremini vazduha. Sa druge strane, pojačan vetar i padavine (kiša, sneg) višestruko bi smanjile aerozagađenje „ispiranjem” svega što je u vazduhu i deponovanjem na tle, kao i transportom u svim pravcima u mnogo veću zapreminu vazduha.

Foto: Milenko Jovanović

3. Koji su tipični meteorološki uslovi u Srbiji koji prave najgore epizode zagađenja zimi i kako biste to objasnili čoveku bez stručne pozadine?

Glavni uzrok aerozagađenja su nesmanjene emisije polutanata, koji se u zimskim mesecima (grejnoj sezoni) često kumulativno nagomilavaju danima kada se formiraju uobičajene temperaturne inverzije. To su istovremeno i dani bez vetra ili sa izuzetno slabim vetrom, uz odsustvo padavina. Inverziona raspodela temperature sprečava vertikalna kretanja vazduha. Logičko objašnjenje za bilo koga je da je daleko veća koncentracija duvanskog dima ako u prostoriji puši 10 ljudi i zatvoreni su prozori, ili kad se napravi tzv. promaja. Što se tiče odsustva padavina, jasno je da će nam automobil biti čistiji i leti ako povremeno pada kiša.

4. Šta je razlika između koncentracije polutanta i indeksa kvaliteta vazduha, i gde je najlakše da se javnost zavede bez direktnog falsifikovanja brojki?

Indeks kvaliteta vazduha je samo način prikaza (brojem ili bojom) najšireg spektra mogućih koncentracija radi jednostavnog informisanja građana koji nisu, niti treba da budu, stručnjaci za problem aerozagađenja. Najjednostavnije je preko različitih boja sa asocijacijom da su koncentracije prikazane svetlim bojama prihvatljive, a najtamnije opasne po zdravlje. Iako zakon ne predviđa obavezan izgled indeksa, potrebno je da bude razumljiv i vremenski nepromenljiv da bi bio usvojen. Pogrešan izbor vizuelizacije vrednosti koncentracija (namerno ili zbog nestručnosti) može dati lažnu sliku stanja – na primer, da najveće vrednosti koncentracija budu prikazane atipično svetlom bojom.

5. Ako uzmemo čestice (PM), koje su ključne razlike između PM10 i PM2.5 u smislu zdravstvenog rizika i merne prakse?

Suspendovane čestice PM10 su veličine do 10 mikrona, a PM2.5 su do 2.5 mikrona. One su dokazano najopasnije jer zbog veličine uspešno prolaze sve zaštitne barijere našeg sistema za disanje i direktno ulaze u alveole, zatim u krv i stižu do svih organa uzrokujući najširi spektar oboljenja. Jedino što se menja u zdravstvenim saznanjima i preporukama je da su istraživanja dokazala da su sve koncentracije PM2.5 preko 5 mikrograma po kubnom metru rizične po zdravlje ljudi (ranije je granica bila 10 mikrograma).

6. Koji instrumenti se koriste u državnim stanicama za merenje čestica i gasova, i koje su njihove realne slabosti u svakodnevnom radu?

Sve stanice u okviru državnog i lokalnih monitoringa opremljene su kvalitetnim analizatorima koji uz pravilnu instalaciju, korišćenje i održavanje obezbeđuju tačne podatke. Nestanak struje ili interneta može nakratko uzrokovati nedostupnost kontinuiranih merenja, ali to nije manipulacija. Kvarovi su mogući i rešavaju se, ali zbog vremena potrebnog za otklanjanje ozbiljnijih grešaka, potrebno je imati tzv. zamenske analizatore iste vrste koji će omogućiti kontinuitet, što često nedostaje.

7. Šta znači „kvalitet podataka” u monitoringu: kalibracija, validacija, održavanje? Gde najčešće puca lanac?

Svaki sofisticiran sistem zahteva adekvatno održavanje u toku operativnog rada. To znači stručan redovan servis, kontinuirano daljinsko praćenje stanja uređaja i radne sredine i periodično kalibrisanje (poređenje sa etalonom). Vrlo je bitno da ne dolazi do sukoba interesa – onaj ko održava stanicu ne sme sam sebe da proverava. Dešavalo se da kasni nabavka sertifikovanih gasnih smeša za kalibraciju, što može dovesti u pitanje potpunu pouzdanost rezultata.

8. Koliko je lokacija stanice presudna i može li pogrešan izbor lokacije da napravi „legalnu laž”?

Izuzetno je bitno izabrati adekvatnu lokaciju. Kao neko ko je postavio skoro 40 stanica širom Srbije, znam da je lokacija uvek kompromis između stručnog zahteva i urbanističkih mogućnosti. Pogrešna lokacija može dati bolju sliku od objektivne (ako je previše udaljena od izvora) ili goru (ako je uz sam dimnjak). Takođe, mora se pratiti da li ima promena u mikro-okruženju (novi objekti koji sprečavaju cirkulaciju vazduha) kako bi se stanica premestila.

9. Kada stanica prestane da šalje podatke ili ima rupe u merenju, koji su normalni razlozi, a šta bi za vas bila crvena zastavica?

Razlozi su pre svega nestanak struje, prekid interneta ili kvarovi. Nedopustivo bi bilo namerno isključiti rad uređaja u slučaju visokih koncentracija, što do sada nisam sreo u praksi.

10. Šta su „sirovi podaci”, a šta su „obrađeni podaci”? Da li građani treba da imaju uvid u sirove vrednosti?

Na sajtu Agencije i u aplikacijama prikazani su ti sirovi podaci u realnom vremenu. Eventualna nepouzdanost se utvrđuje naknadno i takvi „sumnjivi” podaci se tada eliminišu. Građani ne treba da prate status instrumenata ili metode merenja, analogno tome što 99,99% vozača ne zna princip rada motora, ali zna da vozi.

11. U vašem slučaju, šta je bila suština spora? Šta se tačno desilo na nivou procedure?

Suština problema je bila nestručnost i nesigurnost menadžmenta. Moje primedbe o menjanju prikaza rezultata (indeksa kvaliteta vazduha) shvaćene su kao pritisak na partijsko vođenje institucije. Radilo se o ublažavanju kriterijuma na početku grejne sezone, dajući vizuelno lažnu sliku korisnicima. Sve je to urađeno tendenciozno pod uticajem GZZJZ Beograd. Za neverovati je da je taj lažni indeks bio zvaničan na sajtu Agencije 5 godina, do jeseni 2025. Još je neshvatljivije da je Vlada Srbije donela zaključak o uvođenju evropskog indeksa u maju 2023, a da je ta odluka sprovedena dve godine i pet meseci kasnije.

12. Ko bi, u uređenom sistemu, smeo da menja metodologiju ocenjivanja vazduha i na osnovu čega?

Metodologija treba uvek da bude predmet stručnih konsultacija i predviđena podzakonskim aktom. Ovde to zavisi od političke volje. Zato je aplikacija xEco Dejana Lekića za tri koplja ispred ostalih, jer već 3 godine primenjuje EU indeks i preporuke SZO.

13. Kako se u praksi razlikuje stručna greška od institucionalne manipulacije?

Sami rezultati monitoringa su veoma pouzdani, osnovna manipulacija je u interpretaciji i vizuelizaciji. Ekstremne epizode zagađenja se ne ističu u izveštajima, niti postoji procedura za alarm. Mnogo je opasnije da se satima udiše toksična količina zagađujućih materija nego pokisnuti, a ipak redovno dobijamo SMS upozorenja na pljuskove i vetar.

14. U kojoj meri su „low-cost” građanski senzori korisni, a gde su opasni?

Građanski senzori su izuzetno korisni kao dopuna zvaničnim merenjima. Iako nemaju zakonsku težinu, pokazali su se kao jak argument pritiska na institucije da uvedu ili prošire monitoring.

15. Ako biste morali da napišete tri pravila za građane koji prate mape zagađenja, koja bi to bila?

S obzirom da institucije ne rade dobro posao, potrebno je: 1) Pre izlaska dece napolje rutinski pogledati aplikacije (xEco) i prema tome se ponašati. 2) Zahtevati pismenim putem od lokalne samouprave da se uspostavi alert sistem za škole i vrtiće. 3) Tražiti pismenim putem od lokalne samouprave izveštaj o tome koje mere su preduzeli i sa kojim efektom.

16. Koji izvori zagađenja u Srbiji daju najveći doprinos lošem vazduhu?

Dokazano je da su najveći uzroci ložišta i manje toplane (oko 2/3 doprinosa), industrija i saobraćaj (10-15%). Ložišta su primarni problem u celoj Srbiji. Industrija je tipičan izvor u Boru, Smederevu, Surdulici, Šapcu, dok je doprinos saobraćaja veći u velikim gradovima (Beograd) i može dostići i preko 20%.

17. Kada govorimo o merama: šta je najefikasnije „po uloženom dinaru”?

Razvijene zemlje su odavno shvatile da je ulaganje u bolji kvalitet vazduha jeftinije od troškova lečenja posledica (prevremene smrti, bolovanja). Neophodno je odmah uložiti sve kapacitete u smanjenje emisija najvećih izvora (ložišta, industrija, saobraćaj) sa oročenim rokom od 5 godina da se emisije smanje za minimalno 30%.

18. Koliko je realno prognozirati epizode zagađenja unapred?

Metode za prognozu postoje i softveri su besplatni, ali zahtevaju ulazne podatke o emisijama koje Srbija nema. Umesto toga, Grad Beograd je platio milion evra za taj softver za predikciju zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji nikada nije proradio. Potrebno je da država počne da radi ozbiljan posao, a ne „sizifovski” partijski posao.

Za početak je dovoljno u medijima najaviti meteorološku situaciju (uobičajen produkt numeričkih meteoroloških modela) tokom zimskih meseci koja će trajati bar dan-dva sa odsustvom vetra, padavina i formiranjem prizemnih temperaturnih inverzija, što se inače u prognozi najavljuje kao maglovit dan. Na to treba dodati tumačenje stručnjaka da se očekuje epizoda od nekoliko dana povećanih koncentracija polutanata, posebno u jutarnjim i večernjim satima. Sama vrednost koncentracije nije najbitnija, nego da će biti značajno viša u odnosu na početno stanje. U svim vestima uz vremensku prognozu je vrlo jednostavno tu informaciju dati građanima, jer aerozagađenje daleko više ugrožava pre svega osetljive kategorije od obilne kiše, snega ili vetra.

19. Kako izgleda profesionalna etika u instituciji kada se od vas traži da prećutite ili ublažite poruku?

Dozvolio sam da se menadžment promoviše preko mog rada dok su prihvatali sugestije. Kada su umislili da su naučili nešto i kada su počele kritike zbog realnog prikaza lošeg stanja, krenule su opstrukcije i pretnje. To me nije uzbuđivalo jer sam bio 100% u pravu, ali u sistemu gde se priznaje samo sud partije, to je problem.

20. Šta biste danas savetovali mladim ljudima koji ulaze u struku?

Istina i samo stručna istina su najjače oružje protiv manipulacija. Pristajanje da odluku umesto njih donese neko ko je nestručan je isto kao da sednete u avion koji će da vozi neko ko to nikada nije radio.

21. Kada biste imali mogućnost da „resetujete” sistem monitoringa u Srbiji, koje tri strukturne promene biste uradili prvo?

Mernih stanica ima dovoljno, ali su neracionalno raspoređene. Beograd ima nepotrebno 35 stanica, dok gradovi poput Surdulice, Priboja, Prijepolja, Raške nemaju merenja. Preraspodelom bi, bez novih investicija, svi gradovi bili pokriveni.

22. Koje pitanje vam niko ne postavlja, a trebalo bi, jer je ključno za razumevanje kvaliteta vazduha?

To je pitanje KO je razlog ovakvog lošeg stanja kvaliteta vazduha, a ne ŠTA je razlog. Posle 15 godina monitoringa nema tajni u dijagnozi. Nedostaje terapija, odnosno mere za smanjenje emisija, a za to su odgovorne institucije koje ne sprovode zakone zbog nedostatka volje. Ali i ja bih postavio jedno pitanje vrhu vlasti: Zašto do sada nije bilo ni jedne sednice Vlade ili vanrednog obraćanja najviših lidera o ovoj temi zbog koje pre vremena svake godine umre oko 15.000 građana?