Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Magijska namera ili moto: Maksima životnog puta
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
U hermetičkom redu Zlatne zore bilo je nekih poznatih članova. Jedan od njih je Vilijam Batler Jejts, pisac i pesnik. Ne zanima me ovde konkretna pripadnost nekoj organizaciji, nego nešto drugo mi je tu bilo zanimljivo. U to vreme, 19. i ranog 20. veka, pripadnici Zlatne zore imali su običaj da uzimaju određeni princip, moto (obično veoma kratku rečenicu), koja postaje njihov magijski moto.
U takvim rečenicama najzanimljivije su mi one koje su odabrali Jejts, Mina Bergson, koja kasnije postaje gospođa Mina (Moina) Meters, i Alister Krouli. Prvi bira magijski moto na latinskom: "Demon est Deus inversus". Drugi je: "Vestigia nulla retrorsum", usvojen od strane Mine, a treći, Kroulijev, glasi: "Perdurabo".
Šta ovo znači?
Prvi moto, Jejtsov "Demon est Deus inversus" (latinski: „Demon je obrnuti Bog"), na prvi pogled ukazuje na klasičan dualizam: svetlo i tama, bog i đavo, ali ne radi se uopšte o klasičnom dualizmu. Jejts, kao pesnik i mistik, ovim izražava ideju da ono što percipiramo kao "demonsko" ili zlo nije potpuno odvojeno od božanskog, na način nekog nezavisnog opozita.
Umesto toga, demon je inverzni, senoviti, ili suprotni aspekt iste božanske esencije, ali aspekt koji postoji samo iz naše perspektive, iz ugla ograničenog ljudskog poimanja. Ako se pogleda dublje, to je zapravo čista iluzija. Kao kada gledamo sebe u ogledalu; ono što vidimo nije stvarno "mi", već odraz. Nalik tome, demon nije stvarna nezavisna sila, već refleksija svetlosti u iskrivljenoj svesti.
Nisam to potpuno siguran, ali pretpostavljam da je Jejts upravo zato odabrao ovaj moto da ga stalno podseća da mi sami sebe odvraćamo od božanskog putem svojih unutrašnjih iluzija. Mi stvaramo ono što zovemo demonima. Mi pravimo tu podelu, tu dualnost, i onda živimo u njoj kao da je stvarna. Demon je projekcija naše nesvesne strane, naše sopstvene senke. On je božansko, ali viđeno kroz staklo našeg straha i neznanja.
Ovaj princip se često sreće u alhemiji i kabali, gde se ne traži uništenje "negativnog", već njegovo razumevanje i integracija. Spoznaja se ne nalazi u borbi između svetla i tame, već u njihovom pomirenju. U tom smislu, "demon" nije sila koju treba odbaciti, već manifestacija božanskog u ulozi izazivača; ona koja nas testira, ali i poziva na dublje razumevanje Apsoluta.
Drugi moto, "Vestigia nulla retrorsum" (latinski: „Nikada ne idem unazad" ili "Ne povlačim svoje korake"), jasno iskazuje nepokolebljivu odlučnost i potpunu posvećenost izabranom putu.
Princip iza ove maksime je neprestano kretanje napred, bez obzira na prepreke ili iskušenja. To znači da nema povlačenja, nema oklevanja, i nema žaljenja zbog prošlih izbora. Sve što je bilo, ostaje iza, jer je važno samo ono što dolazi. To je izjava o snažnoj volji, verovanju u put, i hrabrosti da se ostane pri sopstvenoj odluci bez obzira na posledice.
Za Minu Bergson, koja je kao žena u pretežno muškom ezoterijskom krugu verovatno morala da se bori za svoje mesto, ovaj moto liči na izraz unutrašnje snage. Da ne gleda nazad, da ne popušta pred sumnjama, da ne traži potvrdu spolja. U tom smislu, njen moto osim što je duhovni princip istovremeno je i stav egzistencijalnog dostojanstva.
Mina Meters u ceromonijalnoj egipatskoj odeći.izvor slike wikimedia commons
U širem kontekstu, ovakva izjava se može posmatrati kao vrsta unutrašnjeg zaveta: jednom kada se krene putem samospoznaje, povratka nema. Odbacuje se ideja kompromisa sa starim sobom. Sve što nije deo sadašnjeg rasta; mora ostati iza.
Treći moto, Perdurabo (latinski: „Izdržaću" ili „Izdržaću do kraja"), manifestacija je ekstremne istrajnosti i nepokolebljive rešenosti. Ovaj moto nosi sa sobom osećaj borbe, discipline, ali i čelične vere u sopstvenu misiju.
Za Kroulija, koji je bio poznat po svojoj kontroverznoj prirodi i nekonvencionalnim metodama, ovaj moto nije bio samo pesnička poza. On je bio deklaracija spremnost da podnese svaku kritiku, svaku prepreku, svaku sumnju, i da nastavi dalje. To je bio njegov zavet sebi: da se neće predati, bez obzira na cenu.
Perdurabo je moto onih koji su na putu sa kojeg nema skretanja, čak i kada ne vide kuda taj put vodi. To je put samoprevazilaženja, put kroz oluju, gde je jedina sigurnost odlučnost da se ne stane. Krouli je u ovom motou sabrao ono što je čitav njegov život pokušavao da izrazi: da magijski rad nije romantična avantura, već unutrašnja bitka koja zahteva potpunu predanost i beskrajnu istrajnost.
Ove tri rečenice, tri maskime, nisu obične fraze. One su kondenzovana filozofija, lična mitologija, i putokazi unutrašnje transformacije.
Jejtsov moto govori o iluziji dualnosti i potrebi za integracijom senke. Minin o hrabrosti da se ide napred bez osvrtanja. Kroulijev o čvrstini duha koji izdržava do kraja.
Možda, čitajući ih, svako može da se zapita: koji bi bio moj moto? Koju rečenicu bih izabrao da me vodi, kad mi je najteže, kad se kolebam, kad se pitam zašto sam uopšte krenuo ovim putem?
Jer u tim kratkim rečenicama, kad su iskrene, može da stane ceo jedan svet.
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Piše: Vladimir Tomić Sadržaj: Ogledalo i identitet Jezik i nesvesno Realno i trauma Želja i društvo Nedostatak kao pokretač Lakan danas Literatura i izvori Slikar: "Ja i selo", Mark Šagal, izvor slike: Wikipedia Commons Žak Lakan nije psihoanalitičar koga je lako razumeti, ali njegove ideje o tome kako se oblikujemo kroz slike, jezik i odnose s drugima nalaze se svuda oko nas. To nije teorija zatvorena u akademskim knjigama, već nešto što možemo prepoznati u svakodnevnim situacijama: od detinjstva do društvenih mreža, od ljubavnih odnosa do naših najvećih nesigurnosti. Lakan nije pokušavao da nam pruži jednostavne recepte za život, već da nam pokaže kako funkcioniše naš svet i naše želje. Ogledalo i identitet Sve počinje ogledalom...
Slika Prometeja, Oto Grajner, 1909 Piše: Vladimir Tomić Milica Stojanović i ja već neko vreme radimo na zajedničkom projektu: vrsti studijskog, esejskog izlaganja o teorijama zavere. Biće to debela esejčina od teksta; i filozofska, i psihološka, i kulturna, i satirična, ali ja sam imao potrebu da pre toga napišem svoj mali interludijum (koji je istovremeno i kratak predah od rada na toj studiji). Ne kao reklamu, nego kao ispovest: zašto uopšte pristajem da uđem u taj lavirint, zašto mi se uopšte da da se bavim ljudima koji veruju da je sve „namešteno“. Jedna od najluđih teorija zavere, koja me više pogodila nego ona o nepostojanju svemira, jeste teorija za koju sam saznao relativno skoro, za razliku od nekih drugih koje kruže internetom još od vremena kada sam sa devetnaest godina 2006. bio jedan od urednika filozofsko - kulturnog studentskog foruma. Radi se o tome da postoje ljudi koji mrtvi ozbiljni tvrde da atomsko i termonuklearno oružje uopšte ...
Heklana dekoracija za sto, Kolkata, Zapadni Bengal, Indija Piše: Vladimir Tomić Mi smo, po svemu sudeći, odabrani da poslužimo kao ogledno eksperimentalno igralište, jedan skučeni balkanski vivarijum osmišljen nasumično kao dnevna tačka nekog sastanka, vođen isključivo surovim geopolitičkim pragmatizmom i estetikom dostojnom serije „Kuća od karata”, gde globalni akteri iz čiste dosade, deleći flašu skupocenog vina na poluzatvorenom sastanku, sasvim usputno prelaze preko tačke dnevnog reda zvane Srbija. Takav banalan, potpuno uzgredan i krajnje ciničan rasplet predstavlja jedino logično objašnjenje za frapantnu količinu ludila, strmoglavi civilizacijski pad i svečano ustoličenu neobrazovanost koja se na ovim prostorima godinama unazad taloži poput najtvrdokornijeg kamenca u bojleru. Politika pritom predstavlja isključivo onaj ogoljeni, javni simptom jedne neuporedivo dublje, sistemske bolesti, suštinskog i opšteg raspada svi...
.jpg)
koji je bio moj moto? da imam para uvek. i da joj ne razbijem pičku.
ОдговориИзбриши