Magijska namera ili moto: Maksima životnog puta

Joan Miró, Farma, izvor slike wikimeda commons

Piše: Vladimir Tomić 

„U snovima počinje odgovornost."

Viljam Batler Jejts

U hermetičkom redu Zlatne zore bilo je nekih poznatih članova. Jedan od njih je Vilijam Batler Jejts, pisac i pesnik. Ne zanima me ovde konkretna pripadnost nekoj organizaciji, nego nešto drugo mi je tu bilo zanimljivo. U to vreme, 19. i ranog 20. veka, pripadnici Zlatne zore imali su običaj da uzimaju određeni princip, moto (obično veoma kratku rečenicu), koja postaje njihov magijski moto.

U takvim rečenicama najzanimljivije su mi one koje su odabrali Jejts, Mina Bergson, koja kasnije postaje gospođa Mina (Moina) Meters, i Alister Krouli. Prvi bira magijski moto na latinskom: "Demon est Deus inversus". Drugi je: "Vestigia nulla retrorsum", usvojen od strane Mine, a treći, Kroulijev, glasi: "Perdurabo".

Šta ovo znači?

Prvi moto, Jejtsov "Demon est Deus inversus" (latinski:  „Demon je obrnuti Bog"), na prvi pogled ukazuje na klasičan dualizam: svetlo i tama, bog i đavo, ali ne radi se uopšte o klasičnom dualizmu. Jejts, kao pesnik i mistik, ovim izražava ideju da ono što percipiramo kao "demonsko" ili zlo nije potpuno odvojeno od božanskog, na način nekog nezavisnog opozita.

Umesto toga, demon je inverzni, senoviti, ili suprotni aspekt iste božanske esencije, ali aspekt koji postoji samo iz naše perspektive, iz ugla ograničenog ljudskog poimanja. Ako se pogleda dublje, to je zapravo čista iluzija. Kao kada gledamo sebe u ogledalu; ono što vidimo nije stvarno "mi", već odraz. Nalik tome, demon nije stvarna nezavisna sila, već refleksija svetlosti u iskrivljenoj svesti.

Nisam to potpuno siguran, ali pretpostavljam da je Jejts upravo zato odabrao ovaj moto  da ga stalno podseća da mi sami sebe odvraćamo od božanskog putem svojih unutrašnjih iluzija. Mi stvaramo ono što zovemo demonima. Mi pravimo tu podelu, tu dualnost, i onda živimo u njoj kao da je stvarna. Demon je projekcija naše nesvesne strane, naše sopstvene senke. On je božansko, ali viđeno kroz staklo našeg straha i neznanja.

Ovaj princip se često sreće u alhemiji i kabali, gde se ne traži uništenje "negativnog", već njegovo razumevanje i integracija. Spoznaja se ne nalazi u borbi između svetla i tame, već u njihovom pomirenju. U tom smislu, "demon" nije sila koju treba odbaciti, već manifestacija božanskog u ulozi izazivača; ona koja nas testira, ali i poziva na dublje razumevanje Apsoluta.

Drugi moto, "Vestigia nulla retrorsum" (latinski:  „Nikada ne idem unazad" ili "Ne povlačim svoje korake"), jasno iskazuje nepokolebljivu odlučnost i potpunu posvećenost izabranom putu.

Princip iza ove maksime je neprestano kretanje napred, bez obzira na prepreke ili iskušenja. To znači da nema povlačenja, nema oklevanja, i nema žaljenja zbog prošlih izbora. Sve što je bilo, ostaje iza, jer je važno samo ono što dolazi. To je izjava o snažnoj volji, verovanju u put, i hrabrosti da se ostane pri sopstvenoj odluci bez obzira na posledice.

Za Minu Bergson, koja je kao žena u pretežno muškom ezoterijskom krugu verovatno morala da se bori za svoje mesto, ovaj moto liči na izraz unutrašnje snage. Da ne gleda nazad, da ne popušta pred sumnjama, da ne traži potvrdu spolja. U tom smislu, njen moto osim što je duhovni princip istovremeno je i stav egzistencijalnog dostojanstva.

Mina Meters u ceromonijalnoj egipatskoj odeći.izvor slike wikimedia commons

U širem kontekstu, ovakva izjava se može posmatrati kao vrsta unutrašnjeg zaveta: jednom kada se krene putem samospoznaje, povratka nema. Odbacuje se ideja kompromisa sa starim sobom. Sve što nije deo sadašnjeg rasta; mora ostati iza.

Treći moto, Perdurabo (latinski:  „Izdržaću" ili  „Izdržaću do kraja"), manifestacija je ekstremne istrajnosti i nepokolebljive rešenosti. Ovaj moto nosi sa sobom osećaj borbe, discipline, ali i čelične vere u sopstvenu misiju.

Za Kroulija, koji je bio poznat po svojoj kontroverznoj prirodi i nekonvencionalnim metodama, ovaj moto nije bio samo pesnička poza. On je bio deklaracija  spremnost da podnese svaku kritiku, svaku prepreku, svaku sumnju, i da nastavi dalje. To je bio njegov zavet sebi: da se neće predati, bez obzira na cenu.

Perdurabo je moto onih koji su na putu sa kojeg nema skretanja, čak i kada ne vide kuda taj put vodi. To je put samoprevazilaženja, put kroz oluju, gde je jedina sigurnost  odlučnost da se ne stane. Krouli je u ovom motou sabrao ono što je čitav njegov život pokušavao da izrazi: da magijski rad nije romantična avantura, već unutrašnja bitka koja zahteva potpunu predanost i beskrajnu istrajnost.

Ove tri rečenice, tri maskime, nisu obične fraze. One su kondenzovana filozofija, lična mitologija, i putokazi unutrašnje transformacije.

Jejtsov moto govori o iluziji dualnosti i potrebi za integracijom senke. Minin o hrabrosti da se ide napred bez osvrtanja. Kroulijev o čvrstini duha koji izdržava do kraja.

Možda, čitajući ih, svako može da se zapita: koji bi bio moj moto?
Koju rečenicu bih izabrao da me vodi, kad mi je najteže, kad se kolebam, kad se pitam zašto sam uopšte krenuo ovim putem?

Jer u tim kratkim rečenicama, kad su iskrene, može da stane ceo jedan svet.

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: