Oblak Kaktusa

U okeanu buke, Majls Dejvis je bio crni mag – stvaralac, razarač, vizionar. Njegova muzika nije puki zvuk; to je ritual, alhemija, granica između svetova. Kao mitska Pantalasa – drevni okean koji je nekada okruživao Pangeu – Majlsova muzika obuhvata sve i ne pripada nikome. Ona briše granice između džeza, roka, funka i avangarde, spajajući prošlost, sadašnjost i budućnost u rasejane mreže haosa i stvaranja. Svaki album iz njegovog električnog perioda je talas tog okeana, zaseban, ali deo veće celine – neobuzdan, hipnotičan i neumoljiv. Majls Dejvis nije komponovao muziku; on je otvarao vrata haosu, puštao ga da prodre i preobražava to što zovemo stvarnošću. Lonely Fire Plamen usred beskrajnog okeana zvuka. Usamljena vatra, moja omiljena njegova pesma i deo kompilacije Big Fun iz 1974. godine, nosi atmosferu ritualne meditacije. Ova numera je poput svetilišta – tiha, hipnotična, ali sa podzemnom snagom koja potresa dušu. Koristeći Harmon prigušivač, Milesova truba postaje glas melanhol...

Žuta krivina – savijena svetlost, ni falus ni plod, već šapat, mesečni rez na nebu mesa. Otvaraš je, ne rukama, već prstima što klize niz kožu – ne tvoj dodir, već njen izbor da se otkrije. Unutra: meso, meko, pulsirajuće, poput ploda snova koji nikada ne sazru. Između gladi i užitka, između prostote i tajne, uvek stoji – kao osmeh prirode, poluotvoreni krik. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Podrži naš blog! Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06 Na ime: Vladimir Tomić Za PayPal uplate: Donirajte putem PayPal-a

Podnošljiv Haos, digitalna obrada, LB „Svako ko teži ka nečemu 'uzvišenijem' mora očekivati da će jednog dana osetiti vrtoglavicu. Šta je vrtoglavica? Strah od pada? Ne, vrtoglavica je nešto drugo osim straha od pada. To je glas praznine ispod nas koji nas mami i privlači, to je želja za padom, protiv koje se, preplašeni, branimo.“ ― Milan Kundera, Nepodnošljiva lakoća postojanja Moralnost je često reč koja se zloupotrebljava u političkom diskursu, posebno kada se opravdava nasilje nad suverenim državama. Milan Kundera je rekao da je borba ljudi protiv moći borba sećanja protiv zaborava. U tom duhu, sećanje na NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine služi kao opomena o pravim motivima te intervencije – ne zbog „moralne svrhe“ ili „principa čovečnosti“ , kako su to tvrdili Toni Bler i Bil Klinton, već zbog geopolitičkih interesa, kontrole resursa i, iznad svega, koristi vojne industrije. Preminuli Džon Pildžer, poznati australijski novinar i dokum...

Personifikacija Aresa, digitalna obrada, LB „ Sva ratna taktika zasniva se na obmani. Stoga, kada možemo da napadnemo, treba da izgledamo kao da ne možemo; kada koristimo svoje snage, treba da delujemo kao da smo neaktivni; kada smo blizu, moramo uveriti neprijatelja da smo daleko; kada smo daleko, moramo ga uveriti da smo blizu.“ ― Sun Cu, Umeće ratovanja „Neka tvoji planovi budu tamni i neprobojni kao noć, a kada se pokreneš, udari kao grom.“ ― Sun Cu, Umeće ratovanja „Vrhovna veština ratovanja je pokoriti neprijatelja bez borbe.“ ― Sun Cu, Umeće ratovanja Istorija, koja nas nažalost skoro nikad ništa ne nauči- govori nam da mir, često veličan kao najuzvišeniji ideal, ume da bude savršen instrument manipulacije. Vladari i političke elite nebrojeno puta su koristili retoriku mira kako bi prikrili svoje prave namere, pripremili teren za ratove ili stvorili iluziju stabilnosti. Ovaj obrazac, koji se ponavlja vekovima, imao je razorne posledice i oblikovao sudbine čitavih naroda. P ovra...

Scena paljanje porodične kuće iz filma „Opomeni se dakle kako si primio i čuo, i drži to, i pokaj se. Ako li ne budeš bdio, doći ću na tebe kao lopov, i nećeš znati u koji čas ću doći na tebe.“ Otkrivenje Jovanovo 3:3 Pre nego što sam gledao film Žrtvovanje Andreja Tarkovskog, već sam nosio ideju da ono što u teološkom i filozofskom smislu nazivamo apokalipsom možda nije nešto što tek dolazi u linearnom smislu, već nešto što se već dešavalo – ne kroz velike istorijske događaje, već kroz tihe unutrašnje borbe odabranih pojedinaca. Kada pišem "odabrani" , ne mislim na društvene elite ili priznate figure, već na one koje je, možda, sam Gospod izabrao zbog njihove duhovne snage ili specifičnih okolnosti u kojima su se zatekli. To su ljudi za koje svet nikada neće saznati, jer njihov zadatak nije da budu priznati, već da kroz sopstvene unutrašnje preobražaje utiču na sudbinu sveta. Postoji mogućnost da su takvi pojedinci mogli da spasu svet – ne delima koja se doslovno vide, već k...

  Frenk Herbertova Dina jedno je od onih dela koja prevazilaze granice naučne fantastike, otkrivajući suštinska pitanja i dileme o ljudskoj prirodi, moći i sudbini. U njenom središtu nalazi se koncept Bene Geserit sestrinstva – tajne organizacije sastavljena od isključivo ženskih članica, koje manipulišu verovanjima širom poznatog univerzuma koristeći proročanstva kao sredstvo kontrole. Ova organizacija ima jedan glavni cilj: stvaranje Kvizac Haderaha , muškog mesije sa sposobnošću da vidi puteve budućnosti na načine koji su ženama nemogući, ali sa maskiranim ciljem da taj muški mesija bude pod njihovom kontrolom.  „Ne smem da se bojim. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja donosi potpuno uništenje. Suočiću se sa svojim strahom. Dozvoliću mu da prođe preko mene i kroz mene. A kada prođe, okrenuću unutrašnje oko da vidim njegov put. Tamo gde je strah prošao neće biti ničega. Ostaću samo ja.“ (1)  Ova liturgija protiv straha savršeno oslikava filozofiju Bene Geserita...

Izvor slike: wikimedia commons Film Sveta planina Alehandra Hodorovskog predstavlja jedinstven filmski eksperiment, ukorenjen u alhemijskoj simbolici (tarotu i astrologiji), mističnim tradicijama i kritici savremenih društvenih struktura. U srži, film je alegorijsko putovanje kroz lavirint ljudskih poroka, ambicija i iluzija, pri čemu Hodorovski koristi likove kao personifikacije planetarnih arhetipova i njihovih duhovnih, ali i destruktivnih uticaja na čovečanstvo. Središnja tema filma je potraga za transcendencijom – oslobađanjem od materijalnih okova i lažnih vrednosti koje sputavaju ljudsku duhovnu esenciju. Kroz pažljivo osmišljenu priču, Hodorovski razotkriva kako kapitalizam, militarizam, religija i tehnologija funkcionišu ne samo kao alati društvenog napretka, već i kao sredstva duhovnog otuđenja i eksploatacije. Njegova kritika ne odnosi se bukvalno na socio-ekonomska pitanja; ona se proteže na samu ljudsku prirodu, koja, prema autoru, u svom slepilu i pohlepi zaboravlja dubl...