Oblak Kaktusa

Jedan od mojih predloga studentima, jer me apsolutno ni jedna politička partija u Srbiji ne zanima niti je dostojna mog glasa i misaonog opterećivanja, jeste sledeći: da postave ultimatume svima i izvršnoj i zakonodavnoj, i sudskoj vlasti. Ako žele stvarne promene, a ne puko rotiranje istrošenih političkih figura, studenti bi morali da zahtevaju ono što je ključno  sistemsku promenu načina na koji država funkcioniše. Svaka vlast se menja, ali sistem ostaje isti. Moćnici (nemoćnici) dolaze i odlaze, ali njihove privilegije i koruptivne strukture ostaju netaknute. Da bi se tome stalo na put, nije dovoljno tražiti poboljšanja u okviru postojećeg sistema; potrebno je zacementirati principe odgovornosti, učiniti ih neizbežnim, i postaviti temelje za društvo u kojem je politika služenje, a ne profitabilna karijera. Zato bi ultimatumi morali biti nepolitički, radikalni u svojoj preciznosti i bez mogućnosti pregovora. Ovo nisu zahtevi za „bolju verziju istog“ , već principi koji garantuju ...

Korice prvog izdanja Majstora i Margarite, izvor slike: wikimedia commons Došli smo do jedne knjige, koja je u mom svetu jedan od najuzbudljivijih romana koje sam ikada pročitao prvi put sa 19 godina. Jedine druge knjige koje su u tom bliskom rangu i mladalačkom periodu, delovale do sada tako na mene su „Sto godina samoće“ Markesa, „Idiot“ Dostojevskog, „Preobražaj“ Franca Kafke i filozofsko delo „Genealogija morala“ Fridriha Ničea. Postoje knjige koje nas osvoje polako, uvodeći nas u svoj svet postepeno, kao domaćin koji nam prvo ponudi čaj, pa tek onda dozvoli da zavirimo u njegovu kuću. „Majstor i Margarita“ nije takva knjiga. Ova knjiga vas s prvim stranicama uhvati za vrat i gurne u vrtlog apsurda, ironije i nečega što ne možete odmah imenovati, ali osećate da je opasno blisko istini. Već u prvom poglavlju, dok sunce zalazi nad Patrijaršijskim ribnjacima, Moskvom odjekuje jedno pitanje koje će progoniti svakog čitaoca dugo nakon što zatvori knjigu. Postavlja ga elegantni stranac,...

  Evdard Huper, Automat, izvor slike: wikimedia commons „Život je samo senka koja hoda, jadan glumac što se razmeće i muči svoj čas na pozornici, A zatim ga više nema; bajka koju priča idiot, Puna buke i besa, a ne znači ništa.” Vilijam Šekspir, Magbet Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade, bio je samouk pisac koji nije završio fakultet, a i u srednjoj školi je imao loše ocene iz engleskog jezika. Ipak, njegova dela ostaju među najvažnijima u američkoj i svetskoj književnosti. Njegov roman Buka i bes predstavlja vrhunac modernističkog eksperimenta u pripovedanju i strukturi, a njegova složena naracija otkriva tematsku opsednutost vremenom, sećanjem i raspadom porodice. Korice naslovnog izdanja Buke i Besa u Americi, izvor slike wikimedia commons Od samog početka romana, čitalac se suočava sa neprijatnom kakofonijom misli i osećanja – fragmentisanim tokovima svesti koji deluju kao glasovi iz psihijatrijske ustanove. „ Kedi je mirisala na drveće” (1) , ponavlja Benži, mentalno he...

Silovanje Evrope, Valentin Serov, 1910, izvor slike: wikimedia commons Čitam kako se balkanski analitičari iščuđavaju trenutnom američkom administracijom i kako krive Trampa, Maska i ostale za sve. NVO plaču što više neće imati podršku USAID-a i sličnih organizacija. Istovremeno, predstavnici EU negoduju zbog mogućnosti da SAD preuzmu veću kontrolu nad Grenlandom, nazivajući to „varvarizmom“ , pri čemu često zaboravljaju da su upravo evropske sile tokom svoje kolonijalne prošlosti primenjivale iste ili daleko brutalnije metode ekspanzije i dominacije. Međutim, ono što mnogi ne razumeju jeste da se u najmoćnijoj državi sveta, a to su Sjedinjene Američke Države, ništa ne dešava slučajno. Trampova politika – baš kao i politika njegovih prethodnika – odražava dugoročne strateške ciljeve američke geopolitike. Mnoge od tih smernica predvideo je još Henri Kisindžer u svojoj knjizi Da li je Americi potrebna spoljna politika? Ka diplomatiji za 21. vek [1], gde jasno postavlja okvir američkog ...

Lili Bluz, Dall-e generesiano „Zamislimo da nešto informacija iz ove knjige prenesete usmeno svom prijatelju. Zvučni talasi prenose informaciju iz vaših usta do prijateljevog uha, gde se pretvaraju u električne impulse i prenose u njegov mozak. Sada vaš prijatelj ima informaciju koja je potekla iz vašeg uma, ali ništa materijalno nije preneseno između vas i vašeg prijatelja. Prenosnici informacije bili su materijalni, ali sama informacija nije materijalna.“ – Džon Lenoks, Da li je nauka sahranila Boga? Ako je informacija nematerijalna, kako je uklopiti u našu sliku univerzuma, koji uglavnom posmatramo kroz prizmu materije i energije? Lenoksov primer ukazuje na fascinantnu činjenicu: dok se zvučni talasi i električni impulsi mogu meriti i opisati fizički, sama suština informacije – značenje koje ona nosi – ostaje van okvira materijalnog sveta. Ova nematerijalna priroda informacije otvara vrata za dublju filozofsku raspravu o njenoj ulozi u svesti i stvarnosti. Informacija, prema savrem...

Pesnička trubo, tvoj zvuk se opet čuje iz pravca reke, kao zov iz daljine, između života i sna, između senki i svetla. Opet si izašla iz sablasnih magli, kao tiha svedokinja starih vremena, donoseći jeku zaboravljenih priča i melodije što odjekuju u kamenu i vodi. Opet tvoja muzika osvaja zemlju, kapi rose prate ritam tvog daha, drveće se njiše, uzdiše tišina, dok reka odgovara tvojim tonovima, spokojna i duboka. Pesnička Trubo, ti što dišeš ritmom sveta, tvoje note obnavljaju se u svakom zvuku, noseći slike onoga što je bilo i onoga što dolazi, dok tvoja pesma tiho ispunjava beskraj. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Podrži naš blog! Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06 Na ime: Vladimir Tomić Za PayPal uplate: Donirajte putem PayPal-a

Danas, ako se želi promena vlasti, mogli bi da u ponedeljak i utorak stanu svi sektori, ne samo škole i fakulteti. Ključ bi bio u energetskom sektoru – proizvodnji električne energije i uglja – baš kao što je to bio slučaj sa Kolubarom 29. septembra 2000. godine. Međutim, situacija je sada drugačija. Firme u zemlji su u velikoj meri privatizovane i često u vlasništvu stranih kompanija. Na primer, dok je Rudarski basen Kolubara još u državnom vlasništvu preko EPS-a, eksploatacija zlata u Srbiji, uključujući Bor, je pod kontrolom kineske kompanije 'Ziđin' . Ta kompanija ne samo da iskopava naše zlato, već ga i prodaje nazad Srbiji, što dodatno komplikuje položaj resursa i strateških sektora u zemlji. Ovaj momenat osvetljava suštinsku razliku između političkih i ekonomskih okolnosti pre petooktobarskih promena 2000. godine i današnjeg stanja. Strateški sektori, kao što su energetika, rudarstvo i infrastruktura, danas su pod velikim uticajem stranih kompanija, što ima duboke posled...