Oblak Kaktusa

Stavili smo papiriće u teglu.   Lili je rekla da je počela kiša.  Pobesneli pas je projurio ulicom. Ispred naše kancelarije, plavi svirač bežao je od radoznalih pogleda.  Matijina majka prosula je kafu za gošću na drugom kraju grada.  Skitnica je na sekund pomislila da su vodostaj i vrtlog isto.  Govornik u muzeju govorio je o magiji i tradiciji.  "Da li su okeani električni?"  Pitao je đak učiteljicu dok je njena ljubičasta suknja počela da leprša na promaji.  Jugen AS Nih- Jugen Van Nih - Martišon je besmisleno pojao.   " Vatru moje mladosti dala sam džukeli," pisalo je u novinama.  Tragovi plamena, tragovi u kosi... (English translation) We put slips of paper in a jar. Lili said it started raining. A mad dog raced down the street. In front of our office, the blue musician fled from curious glances. Matija’s mother spilled coffee for a guest on the other side of town. For a second, the wanderer thought the water level and the whi...

Sliku napravila Lili Bluz Tripolarna : "Svest razmišlja, a nesvest dela," reče, valjda, Gete. Kao pisac, dosta razmišljam o tome, jer, dok se ja spremam da objavim svoju prvu knjigu, mnogi ih, ni prosečne, napisaše u međuvremenu. Isto važi i za samoispitivanje. Dok ti riljaš po sebi neprestano i stalno sumnjaš u sebe, drugi tim istim ašovima zatrpavaju svoje svesti, savesti, sećanja... Šta misliš ti o svemu tome? Da li je filozofiranje dokolica i gubljenje vremena? Ne u ranom razvoju svakog bića, tada mislim da je neophodna, već sada, u ovim našim godinama, ranim četrdesetim? Šta je suma sumarum? Vladimir : Filozofija, ili bolje reći postavljanje filozofskih pitanja, često se rađa u dokolici, ali to ne znači da je filozofija gubljenje vremena. I dan-danas, sećam se kada smo sa bratom i sestrom od tetke, u trenutku kada smo bili tek niži razredi osnovne škole, odjednom počeli da razgovaramo u mračnoj sobi, pred spavanje, o zvezdama, svemiru, načinu kako to sve postoji i kako ...

Interlocutor : Vladimire, ti si se dugo bavio stvarima kao što su: filozofija, književnost, psihologija i razne druge teme. Zanima me kako vidiš bavljenje filozofijom, u sadašnjem, savremenom trenutku? Vladimir : Prvo, da naglasim da se trudim izbegavati uopštavanja bilo koje vrste. Ono što za mene predstavlja filozofija, ne mora to isto predstavljati i za druge ljude ili neke grupe ljudi. Mogu govoriti jedino u smislu nekog mog puta ili nekih mojih viđenja, ali insistiram na tome da svako gradi svoj put, kao i da je moguće da u bilo čemu što ću reći grešim. Moje shvatanje filozofije i bavljenja filozofijom u sadašnjem trenutku tiče se u mnogome ljudske potrebe za kritičkim mišljenjem. Smatram da je filozofija sama po sebi jedna „čudesna zemlja“ (metaforički rečeno). Kao takva „čudesna zemlja“ ili „svet čudesa“ ona nas, između ostalog, natera da razmišljama o sebi i svetu oko nas na način da preispitujemo stvari koje smo uzimali prethodno zdravo za gotovo ili neke druge stvari koje mo...

Vesela Braća, Uroš Predić, 1887.   Biti patriota ili rodoljub, kao što je Momo Kapor zapisao: „nije ideologija, to je stvar kućnog vaspitanja. To te nauči baba." Iako sam potpuno saglasan sa Kaporom u vezi ove teme, kod nas je, nažalost, kao i u mnogim drugim zemljama, oduvek bilo puno pojedinaca i grupacija, koji su sebe, pred drugima, predstavljali kao patriote, a u stvarnosti su bili mračni prevaranti: gladni moći i puni mržnje ka skoro svemu što se ne uklapa u njihovu viziju sveta. U eseju, koji je Džordž Orvel napisao pod nazivom: „Beleške o nacionalizmu" , on podvlači bitnu razliku između pojmova patriotizma i nacionalizma. Orvel piše da patriotizam podrazumeva ljubav ka sopstvenoj zemlji dok nacionalizam, s druge strane, jeste drugačiji i ekstreman, jer u sebi uključuje volju za dominacijom nad drugima i mržnju prema ostalim nacijama.   Koncept nacionalizma i nacionalnih država je, relativno, nov koncept, jer se razvio tek krajem osamnaestog veka u Evropi, a njegovom ...

Hampstead Heath with a Rainbow,  John Constable (1776-1837) Srce zaigra kada ugledam Dugu na nebu tkanu; Tako je bilo kada je moj život počinjao; Tako je sada kada sam muškarac: Neka bude tako i kada postanem star, Ili nek mrem! Dete je otac Deteta; I moći ću da poželim da moji Dani Vezani budu svaki sa svakim, prirodnom pobožnošću. Vilijam Vordsvort (1770 – 1850) Prepevao i preveo Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa 28. 5. 2023. My heart leaps up when I behold A rainbow in the sky: So was it when my life began; So is it now I am a man; So be it when I shall grow old, Or let me die! The Child is father of the Man; And I could wish my days to be Bound each to each by natural piety. William Wordsworth

Pretpostavka pojedinih vegana je da biljke ne osećaju bol pošto nemaju centralni nervni sistem i druge biološke karakteristike kao ljudi i mnoge životinje, pa je stoga njihova konzumacija bolja ili ispravnija u etičkom smislu. Naglasak je na ovome prvom što sam napisao, da je to: pretpostavka, jer mi ne možemo sa stoprocentnom sigurnošću tvrditi da biljni svet ne trpi bol, niti nauka to tvrdi u nekom definitivnom smislu, već se dugo pretpostavljalo da je možda tako, da bi trebalo biti tako. Ipak, ispostavilo se iz istraživanja, najviše u protekle tri decenije, da to baš i nije tako kako smo mislili, a daljim čitanjem ovog teksta otkriće se zašto. Kada sam dublje zašao u ovu temu, i pritom sam se trudio da budem nepristrasan, uvideo sam da se s jedne strane pojedine stvari u svakodnevnoj percepciji ljudi, nisu mnogo promenile od vremena Aristotela pa do sada; ali s druge strane neke su se promenile tako da gube veze sa izvornim značenjima mnogih pojmova. Naglašavam ovu nepristrasnost, j...

Scena iz prvog dela filma: Matriks, 1999. Individualne promene kod slobodnih pojedinca mogu biti veoma brze, iznenadne, neočekivane; nekada čak takve da se uočava toliko velika promena u pojedincu; da se se iz korena menja njegov način života. Ne mislim na to da se menja ono što suštinski taj pojedinac jeste u smislu njegovih osnovnih osećanja ili karaktera, već se tiče iznenadnog zaokreta u načinu života. Međutim, na globalnom, svetskom planu ove promene se ne odvijaju tako brzo osim u slučaju da se dogodi nekakav masovni potop, pa čak i tada teško se menjaju načini kako funkcioniše društvo posmatrano kao masa. Otuda se stvara toliko velik jaz između individualnog razvoja i pokušaja da se isti odnosi i na spoljašnji svet oko nas. Kod pojedinca iznenadne promene u načinu života, uglavnom zavise samo od njegove odluke, ali se ne mogu odnositi na svet tako da isti krene za nama koliko god da nam je namera ili volja za tim jaka. Svet i kada se menja, menja se mnogo, mnogo sporije; nekada ...