Danas, ako se želi promena vlasti, mogli bi da u ponedeljak i utorak stanu svi sektori, ne samo škole i fakulteti. Ključ bi bio u energetskom sektoru – proizvodnji električne energije i uglja – baš kao što je to bio slučaj sa Kolubarom 29. septembra 2000. godine. Međutim, situacija je sada drugačija. Firme u zemlji su u velikoj meri privatizovane i često u vlasništvu stranih kompanija. Na primer, dok je Rudarski basen Kolubara još u državnom vlasništvu preko EPS-a, eksploatacija zlata u Srbiji, uključujući Bor, je pod kontrolom kineske kompanije 'Ziđin'. Ta kompanija ne samo da iskopava naše zlato, već ga i prodaje nazad Srbiji, što dodatno komplikuje položaj resursa i strateških sektora u zemlji.
Ovaj momenat osvetljava suštinsku razliku između političkih i ekonomskih okolnosti pre petooktobarskih promena 2000. godine i današnjeg stanja. Strateški sektori, kao što su energetika, rudarstvo i infrastruktura, danas su pod velikim uticajem stranih kompanija, što ima duboke posledice na mogućnost sprovođenja društvenih i političkih promena.
Iskustvo nas uči da spontani građanski i sveopšti narodni pokreti često bivaju kooptirani od strane političkih aktera koji ih koriste za sopstvene ciljeve. Ova instrumentalizacija dovodi do gubitka poverenja građana i obesmišljavanja prvobitnih ideja protesta. Stoga je ključno očuvati nezavisnost ovakvih inicijativa, kako bi se osigurala njihova autentičnost i efikasnost.
Kultura poltronstva
Poltronstvo, kao duboko ukorenjena praksa u našem društvu, predstavlja ozbiljnu prepreku za stvarne promene. Ova pojava ne samo da podriva meritokratiju, već i perpetuira postojeće strukture moći, onemogućavajući napredak zasnovan na sposobnostima i znanju. Prevazilaženje ove kulture zahteva promenu svesti i vrednosti, kako na individualnom, tako i na kolektivnom nivou.
 |
| Studentski protesti u Leskovcu |
Promena vlasti, sama po sebi, ne garantuje suštinske društvene reforme. Bez promene u načinu razmišljanja, vrednostima i ponašanju ljudi, svaka politička promena može ostati površna i kratkotrajna. Stoga je neophodno raditi na podizanju svesti i obrazovanju naroda, kako bi se osigurale trajne i značajne promene u društvu.
Jedan od mojih predloga za takve promene je osnivanje besplatnih obrazovnih centara dostupnih svima, uključujući starije građane, poput nekadašnjih večernjih škola. Ovi centri bi pružali obrazovanje o slabostima i vrlinama našeg mentaliteta, kao i o kulturi, umetnosti i nauci, uz korišćenje primera iz dela autora poput Branislava Nušića, Mihajla Pupina Milutina Milankovića pa sve do savremenih umetnika, naučnika, filozofa i teologa. Ovaj model humanog i savremenog prosvetiteljskog projekta mogao bi doprineti prevrednovanju sopstvenih vrednosti kroz obrazovanje. Država bi trebalo da finansira ove centre kako bi bili dostupni svima, stvarajući tako osnovu za razvijanje kritičkog mišljenja, povećanje narodne samosvesti i jačanje društvene kohezije.
Promene vlasti mogu pružiti priliku za novi početak, ali bez dubljih društvenih reformi i promene svesti, rizikujemo da ponovimo greške iz prošlosti. Očuvanje autentičnosti narodnih pokreta, borba protiv poltronstva i kritički pristup institucionalnim promenama ključni su koraci ka izgradnji pravednijeg i civilizovanijeg društva.
Osim toga, potrebno je prepoznati i geopolitički okvir u kojem se ove promene odvijaju. Sposobnost Srbije da balansira između interesa zapada i istoka, uz očuvanje sopstvenih interesa, biće ključna za obezbeđenje dugoročne stabilnosti i razvoja. To zahteva ne samo političku veštinu, već i uključivanje šireg društva u proces odlučivanja.
Izvori iz mojih prethodnih blog tekstova:
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Comments
Post a Comment