Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Filozofija uma (Deo prvi: Panpsihizam i pitanje svesti)
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e)
Zamislite da šetate kroz gustu šumu. Listovi šušnu na vetru, koraci vam udaraju o tlo, i dok posmatrate sunčeve zrake kako se probijaju kroz krošnje, zapitate se: može li ovaj svet da „oseti“? Da li kamen na stazi ili drvo pored vas, makar na nekom osnovnom nivou, poseduje neku vrstu svesti, ili je svest dublja karakteristika kosmosa, koja prožima sve stvari poput nevidljive mreže?
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), druga slika
Ovo pitanje vodi nas do fascinantne filozofske teorije poznate kao panpsihizam. Prema ovoj ideji, svest nije isključivo ljudsko svojstvo niti ograničena na složene mozgove životinja. Umesto toga, ona je osnovna osobina stvarnosti – fundamentalna, baš kao što su elektromagnetizam ili gravitacija. Ovo ne znači da su elektroni, atomi ili kamen doslovno „svesni“ u ljudskom smislu, već da svest na nekom osnovnom nivou predstavlja neodvojivu komponentu kosmosa. Na taj način, svest se ne posmatra kao nešto što „nastaje“, već kao urođeno svojstvo prirode, prisutno u svim njenim delovima.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), treća slika
Ali zašto bi iko uopšte poverovao u ovako neobičnu ideju? Jedan od razloga leži u pitanju koje se zove „težak problem svesti“ (1). Filozof Dejvid Čalmers, koji je popularizovao ovaj koncept, traži da razmislimo: zašto uopšte postoji iskustvo? Nauka nam može reći kako svetlost određene talasne dužine izaziva reakcije u mrežnjači našeg oka, ali ne može objasniti zašto mi vidimo crvenu boju. Ta subjektivna dimenzija – ono „kako je biti“ – ostaje neuhvatljiva. Čak i ako bismo potpuno razumeli sve fizičke procese u mozgu, ostaje pitanje: kako i zašto se pojavljuje osećaj?
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), četvrta slika
Zamislite misaoni eksperiment. Marija je briljantna naučnica koja živi u crno-belom svetu. Ona zna sve fizičke činjenice o bojama – talasne dužine, optičke procese, reakcije neurona – ali nikada nije videla crvenu. Jednog dana, izlazi iz svoje sive sobe i ugleda zrelu jagodu. Taj trenutak otkriva nešto što nijedno fizičko objašnjenje nije moglo da predvidi: novo iskustvo (2). To iskustvo je nešto što panpsihizam pokušava da integriše u našu sliku stvarnosti.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), peta slika
Filozofi su o ovome razmišljali vekovima. Tales, jedan od prvih grčkih filozofa, verovao je da je „sve puno bogova“ (3). Ovo nije značilo da su stvari doslovno bogovi, već da su prožete nekom vrstom duha ili unutrašnjeg principa. Zamislite magnet koji privlači gvožđe. Tales je smatrao da taj magnet ima neku vrstu „unutrašnje moći“ koja mu omogućava da deluje. Iako to nije direktno analogno panpsihizmu, ovakve ideje o univerzalnim svojstvima su njegovi filozofski prethodnici.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), šesta slika
U sedamnaestom veku, Spinoza je tvrdio da su um i materija dva aspekta jedne iste stvarnosti (4). Prema njemu, svaka stvar ima i fizičku i mentalnu stranu, ali ne na način na koji bi čovek posedovao svest. Umesto toga, svest je deo fundamentalne prirode univerzuma, prožimajući sve, slično kao što zakoni fizike deluju na svakom nivou postojanja. Šopenhauer je, kasnije, tvrdio da je volja – ono što osećamo kao unutrašnju energiju – suština svega što postoji (5).
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), sedma slika
Savremena nauka pruža zanimljive uvide koji podržavaju ideju da svest nije izolovan fenomen. Teorija integrisane informacije (IIT), koju je razvio neuronaučnik Đulio Tononi, sugeriše da svest zavisi od stepena u kojem su informacije u nekom sistemu integrisane (6). Prema ovoj teoriji, čak i najjednostavniji sistemi, poput termostata, mogu imati minimalnu svest jer integrišu informacije. Ovo, međutim, ne znači da termostat „razmišlja“, već da na osnovnom nivou ima neku vrstu sposobnosti za procesiranje informacija koja je povezana sa fenomenom svesti.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), osma slika
Dok skeptici odbacuju panpsihizam kao previše spekulativan, ova teorija postavlja intrigantna pitanja o našem mestu u univerzumu. Ako svest nije samo osobina onogo štom nazivamo mozak, već osnovna karakteristika stvarnosti, kako to menja naš pogled na svet? Možda nismo izdvojeni posmatrači u „neživom“ univerzumu, već deo veće mreže svojstava koja povezuje sve što postoji. Baš kao što je elektromagnetizam prisutan u svakoj čestici, tako i svest, u nekom fundamentalnom obliku, može biti univerzalna osobina univerzuma.
Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), deveta slika
Teorija panpsihizma nas poziva da preispitamo svoje shvatanje stvarnosti. Svet nije puki zbir fizičkih procesa, već kompleksan ples svojstava, gde svest igra ključnu ulogu u formiranju iskustva.
Literatura i dodatni izvori:
1.Čalmers, D. J. (1995). „Suočavanje s problemom svesti“. Časopis za proučavanje svesti. 2.Džekson, F. (1986). „Šta Marija nije znala“. Časopis za filozofiju. 3. Aristotel, O duši. (Citirano iz Stanford enciklopedije filozofije - članak o Panpsihizmu). 4. Spinoza, B. (1677). Etika. 5. Šopenhauer, A. (1818). Svet kao volja i predstava. 6. Tononi, Đ. (2004). „Teorija integrisane informacije o svesti“. Neurološka istraživanja BMC.
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Scena iz prvog dela filma: Matriks, 1999. Individualne promene kod slobodnih pojedinca mogu biti veoma brze, iznenadne, neočekivane; nekada čak takve da se uočava toliko velika promena u pojedincu; da se se iz korena menja njegov način života. Ne mislim na to da se menja ono što suštinski taj pojedinac jeste u smislu njegovih osnovnih osećanja ili karaktera, već se tiče iznenadnog zaokreta u načinu života. Međutim, na globalnom, svetskom planu ove promene se ne odvijaju tako brzo osim u slučaju da se dogodi nekakav masovni potop, pa čak i tada teško se menjaju načini kako funkcioniše društvo posmatrano kao masa. Otuda se stvara toliko velik jaz između individualnog razvoja i pokušaja da se isti odnosi i na spoljašnji svet oko nas. Kod pojedinca iznenadne promene u načinu života, uglavnom zavise samo od njegove odluke, ali se ne mogu odnositi na svet tako da isti krene za nama koliko god da nam je namera ili volja za tim jaka. Svet i kada se menja, menja se mnogo, mnogo sporije; nekada ...
Ruža je nikla iz betonske pukotine, ali nije nosila u sebi ni simboliku života, ni ljubavi, ni bilo kakve romantične ideje. Njene latice bile su prljave, posute česticama smoga i kapljama ulja iz obližnjih mašina. Ljudi su je ignorisali, prolazili pored nje bez ijednog pogleda, osim jednog čoveka koji je zastao i pljunuo pored nje, kao da je njen rast uvreda za tlo. „Ne pripadaš ovde,“ rekao je tiho, više sebi nego njoj. Ruža, naravno, nije odgovarala, ali njeno trnje izgledalo je kao da prkosi njegovim rečima. On se sagnuo, gledao je izbliza, kao da pokušava da razume njen smisao, a zatim posegnuo rukom. Nije to bio gest nežnosti, već nečega između radoznalosti i potisnutog besa. Prst mu je zakačio jedno od njenih oštrih bodlji. Kap krvi pala je na njene latice, crvena na mutno-ružičastu. „Glupa stvar,“ promrmljao je dok je sisao prst. Ali nije otišao. Stajao je i dalje, posmatrajući je kao da očekuje nešto – odgovor, objašnjenje, bilo šta. Ruža je bila nepokretna, tiha, ali njeno pri...
Prošlo je 27. godina od kako se pojavio film Baraka . U gornjem insertu iz filma može se čuti pesma „Domaćin Serafima “, koju izvodi muzički sastav „Mrtvi Mogu Plesati“.... Vidim da j oš uvek mnogim ju-tub komentatorima nije jasno zašto baš ta pesma, sa takvim nazivom i takvom melodijom; prati baš ove scene i baš ove slike. Naivan čovek, sklon da sve posmatra profano, ako je malo osetljiv; on plitko veruje da se radi o siromaštvu: da su to neki tamo siromašni ljudi kojima, eto, moćni i bogati zapad treba da pomogne; da postanu malo imućniji i tako će, nada se taj čovek, nestati problemi i poteći će med i mleko. On ne vidi da na ovim video snimcima nisu nikakvi siromasi već sve bogataš do bogataša; uključujući one koji na samom početku kopaju po deponiji, po đubrištu. On ne shvata, niti čak može to bar izdaleka da doživi; da njihovo bogatstvo nije u novcu; da njih to sve odavno ne zanima, kao ni bilo koja od takvih njegovih društvenih i p...
Коментари
Постави коментар