 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e) |
Zamislite da šetate kroz gustu šumu. Listovi šušnu na vetru, koraci vam udaraju o tlo, i dok posmatrate sunčeve zrake kako se probijaju kroz krošnje, zapitate se: može li ovaj svet da „oseti“? Da li kamen na stazi ili drvo pored vas, makar na nekom osnovnom nivou, poseduje neku vrstu svesti, ili je svest dublja karakteristika kosmosa, koja prožima sve stvari poput nevidljive mreže?
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), druga slika |
Ovo pitanje vodi nas do fascinantne filozofske teorije poznate kao panpsihizam. Prema ovoj ideji, svest nije isključivo ljudsko svojstvo niti ograničena na složene mozgove životinja. Umesto toga, ona je osnovna osobina stvarnosti – fundamentalna, baš kao što su elektromagnetizam ili gravitacija. Ovo ne znači da su elektroni, atomi ili kamen doslovno „svesni“ u ljudskom smislu, već da svest na nekom osnovnom nivou predstavlja neodvojivu komponentu kosmosa. Na taj način, svest se ne posmatra kao nešto što „nastaje“, već kao urođeno svojstvo prirode, prisutno u svim njenim delovima.
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), treća slika |
Ali zašto bi iko uopšte poverovao u ovako neobičnu ideju? Jedan od razloga leži u pitanju koje se zove „težak problem svesti“ (1). Filozof Dejvid Čalmers, koji je popularizovao ovaj koncept, traži da razmislimo: zašto uopšte postoji iskustvo? Nauka nam može reći kako svetlost određene talasne dužine izaziva reakcije u mrežnjači našeg oka, ali ne može objasniti zašto mi vidimo crvenu boju. Ta subjektivna dimenzija – ono „kako je biti“ – ostaje neuhvatljiva. Čak i ako bismo potpuno razumeli sve fizičke procese u mozgu, ostaje pitanje: kako i zašto se pojavljuje osećaj?
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), četvrta slika |
Zamislite misaoni eksperiment. Marija je briljantna naučnica koja živi u crno-belom svetu. Ona zna sve fizičke činjenice o bojama – talasne dužine, optičke procese, reakcije neurona – ali nikada nije videla crvenu. Jednog dana, izlazi iz svoje sive sobe i ugleda zrelu jagodu. Taj trenutak otkriva nešto što nijedno fizičko objašnjenje nije moglo da predvidi: novo iskustvo (2). To iskustvo je nešto što panpsihizam pokušava da integriše u našu sliku stvarnosti.
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), peta slika |
Filozofi su o ovome razmišljali vekovima. Tales, jedan od prvih grčkih filozofa, verovao je da je „sve puno bogova“ (3). Ovo nije značilo da su stvari doslovno bogovi, već da su prožete nekom vrstom duha ili unutrašnjeg principa. Zamislite magnet koji privlači gvožđe. Tales je smatrao da taj magnet ima neku vrstu „unutrašnje moći“ koja mu omogućava da deluje. Iako to nije direktno analogno panpsihizmu, ovakve ideje o univerzalnim svojstvima su njegovi filozofski prethodnici.
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), šesta slika |
U sedamnaestom veku, Spinoza je tvrdio da su um i materija dva aspekta jedne iste stvarnosti (4). Prema njemu, svaka stvar ima i fizičku i mentalnu stranu, ali ne na način na koji bi čovek posedovao svest. Umesto toga, svest je deo fundamentalne prirode univerzuma, prožimajući sve, slično kao što zakoni fizike deluju na svakom nivou postojanja. Šopenhauer je, kasnije, tvrdio da je volja – ono što osećamo kao unutrašnju energiju – suština svega što postoji (5).
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), sedma slika |
Savremena nauka pruža zanimljive uvide koji podržavaju ideju da svest nije izolovan fenomen. Teorija integrisane informacije (IIT), koju je razvio neuronaučnik Đulio Tononi, sugeriše da svest zavisi od stepena u kojem su informacije u nekom sistemu integrisane (6). Prema ovoj teoriji, čak i najjednostavniji sistemi, poput termostata, mogu imati minimalnu svest jer integrišu informacije. Ovo, međutim, ne znači da termostat „razmišlja“, već da na osnovnom nivou ima neku vrstu sposobnosti za procesiranje informacija koja je povezana sa fenomenom svesti.
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), osma slika |
Dok skeptici odbacuju panpsihizam kao previše spekulativan, ova teorija postavlja intrigantna pitanja o našem mestu u univerzumu. Ako svest nije samo osobina onogo štom nazivamo mozak, već osnovna karakteristika stvarnosti, kako to menja naš pogled na svet? Možda nismo izdvojeni posmatrači u „neživom“ univerzumu, već deo veće mreže svojstava koja povezuje sve što postoji. Baš kao što je elektromagnetizam prisutan u svakoj čestici, tako i svest, u nekom fundamentalnom obliku, može biti univerzalna osobina univerzuma.
 |
| Iz ciklusa impre-Pan-slika, digitalna obrada Lili Bluz (Dall-e), deveta slika |
Teorija panpsihizma nas poziva da preispitamo svoje shvatanje stvarnosti. Svet nije puki zbir fizičkih procesa, već kompleksan ples svojstava, gde svest igra ključnu ulogu u formiranju iskustva.
Literatura i dodatni izvori:
1.Čalmers, D. J. (1995). „Suočavanje s problemom svesti“. Časopis za proučavanje svesti.
2.Džekson, F. (1986). „Šta Marija nije znala“. Časopis za filozofiju.
3. Aristotel, O duši. (Citirano iz Stanford enciklopedije filozofije - članak o Panpsihizmu).
4. Spinoza, B. (1677). Etika.
5. Šopenhauer, A. (1818). Svet kao volja i predstava.
6. Tononi, Đ. (2004). „Teorija integrisane informacije o svesti“. Neurološka istraživanja BMC.
2.Džekson, F. (1986). „Šta Marija nije znala“. Časopis za filozofiju.
3. Aristotel, O duši. (Citirano iz Stanford enciklopedije filozofije - članak o Panpsihizmu).
4. Spinoza, B. (1677). Etika.
5. Šopenhauer, A. (1818). Svet kao volja i predstava.
6. Tononi, Đ. (2004). „Teorija integrisane informacije o svesti“. Neurološka istraživanja BMC.
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Comments
Post a Comment