Inoko





Zar je bitno gde smo

u kišnoj noći,

zar je važno ko smo
u žutoj sobi?

Kuda idemo dok sedimo
u nestajanju?

Prolaze dani i noći.
Ruševine i zdanja plešu mračni tango.
Sve se hladi, pa se opet razgoreva.

Inoko, Inoko,
naš stari grad nas doziva 
u hotelu, na ulici, na jastuku 
zauvek izgubljen u svetlu.



Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa 

Beograd, 
8. 12. 2025. 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Pišanje sa vrha sveta: Dubaji kao anti-grad

Image
Maksa i Pišač, LB, digitalna obrada Piše :  Vladimir Tomić Ako postoji poslednji grad na svetu u koji bih otišao čak i kao milioner, to je Dubaji. Ne zato što mrzim sunce, more ili luksuz, nego zato što me od tog mesta hvata ona specifična, fizička odvratnost prema „civilizaciji” koja se, kad se predozira novcem, pretvara u plastičnu masku sa savršenim zubima i trulim dahom. Jedini način da me neko natera da kročim u tu paradu kiča, taj vele-kretenizam ljudske gluposti kosmičkih razmera, bio bi da mi dodeli status neke rupe u sistemu, neku vrstu diplomatskog imuniteta nad razumom. Pa da mogu da se popnem na najvišu uber-kulu koja postoji u Dubajiju, na najviši prozor, i da tamo, sasvim otvoreno, uriniram. Da, baš to: uriniranje. Ne „metaforički”, ne „u prenesenom smislu”, nego kao jedini iskreni, organski komentar na grad koji je sam po sebi jedna ogromna, preskupa uvreda za sve što je ljudsko. I da me posle toga hapse, i da mi mere kaznu u godinama, ja...
Pročitaj više»

Ogledala, želje i nesvesno: Kako Žak Lakan objašnjava naš svet

Image
Slikar: Ja i selo, Mark Šagal, izvor slike wikipedia commons Žak Lakan nije psihoanalitičar koga je lako razumeti, ali njegove ideje o tome kako se oblikujemo kroz slike, jezik i odnose s drugima nalaze se svuda oko nas. To nije teorija zatvorena u akademskim knjigama, već nešto što možemo prepoznati u svakodnevnim situacijama – od detinjstva do društvenih mreža, od ljubavnih odnosa do naših najvećih nesigurnosti. Lakan nije pokušavao da nam pruži rešenja, već da nam pokaže kako funkcioniše naš svet. Ogledalo i identitet Sve počinje ogledalom. Zamislite dete staro godinu dana koje prvi put vidi svoj odraz. Ono se osmehuje, gleda svoj lik, pokušava da dotakne sliku. Oduševljeno je. Taj trenutak je ključan. Lakan to naziva „stadijum ogledala” – trenutak kada dete počinje da formira ideju o sebi. Ali tu je trik: odraz u ogledalu nije stvarno dete. To je samo slika, iluzija jedinstvenog i celovitog „ja” [1]. Male dvorske dame, Velaskes, izvor slike: wikimedia commons Ovaj princip se ne od...
Pročitaj više»

Amor Fati u pepelu: Poetski krug Zorana Bognara

Image
„Smrt nam se svima smeši, zato uzvratimo joj osmeh“. Sokrat Piše:  Vladimir Tomić Jednom mi je jedan poznanik, u naletu pesimizma i zamora, rekao: „Mi smo svi tragičari, svi ćemo umreti“. Ta rečenica, u svojoj banalnoj istinitosti, sažima apsurdnu postavku ljudskog stanja. Rođeni smo bez pristanka, bačeni u egzistenciju čija su pravila fluidna, a ishod fiksan. Svi smo mi tragični junaci u komadu koji nismo pisali, a naš jedini pravi antagonista, jedini istinski besmrtnik na ovoj pozornici, jeste sama Smrt. U savremenom diskursu, preplavljenom onim što prepoznajemo kao „prostituciju intelekta“ - gde se i najdublje ljudske traume banalizuju i pretvaraju u lako svarljive ideološke narative; svaki pokušaj autentičnog govora o smrti deluje kao unapred izgubljena bitka. O smrti se danas ili ćuti na bolnički sterilan način, ili se o njoj govori sa neutemeljenom, propagandnom pseudo-metafizičkom pompom. Sokratov poziv na osmeh je, dakle, poziv na suočavanje. Nova ...
Pročitaj više»