Inoko





Zar je bitno gde smo

u kišnoj noći,

zar je važno ko smo
u žutoj sobi?

Kuda idemo dok sedimo
u nestajanju?

Prolaze dani i noći.
Ruševine i zdanja plešu mračni tango.
Sve se hladi, pa se opet razgoreva.

Inoko, Inoko,
naš stari grad nas doziva 
u hotelu, na ulici, na jastuku 
zauvek izgubljen u svetlu.



Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa 

Beograd, 
8. 12. 2025. 

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Odbrana eklekticizma: Lekcija o kičmi

Image
Slika: Đorđo de Kiriko, Veliki Metafizičar, izvor slike: wikimedia commons Piše: Vladimir Tomić Pre oko godinu dana, našao sam se u jednoj od onih situacija koje nas iznova nateraju da se zapitamo o smislu formalnog obrazovanja. Razgovarao sam sa jednim momkom koji je sveže završio studije filozofije. Znate taj tip: mlad, nadobudan, sa onim specifičnim akademskim gardom koji više služi da impresionira nego da komunicira. Ne kažem da je bio loš čovek. Samo je već bio ušao u fazu u kojoj se znanje pretvara u legitimaciju, a razgovor u takmičenje. U toku razgovora, sasvim iskreno i bez ikakve želje za provokacijom, rekao sam mu da je moj pristup fil...
Pročitaj više»

Intervju: Zoran Jelinek o romanu „MODILJANIJEVA KOB“

Image
Razgovarao: Vladimir Tomić  |  Odgovara: Zoran Jelinek 1. Vaš roman nosi naslov „ Modiljanijeva kob “, ali se čini da je Modiljani ovde više od istorijske ličnosti – on je simbol umetnika raspetog između boemštine i bede. Zašto ste odabrali baš njega kao centralnu figuru? Da li je presudila njegova tragična biografija, specifična estetika njegovih portreta sa očima bez zenica ili činjenica da je njegova umetnost posthumno postala jedna od najskupljih valuta na tržištu? Modiljani me je zanimao kao paradoks, ne kao legenda. Njegove slike sa očima bez zenica gledaju unapred, u svet u kojem umetnost postaje vredna tek kad umetnik nestane. U romanu on nije istorijska ličnost, već simbol umetnosti koja troši svog tvorca, a zatim se pretvara u mit i robu. Ta napetost između stvaranja i propasti je prava „kob“ o kojoj pišem. 2. U romanu detaljno opisujete čin stvaranja slike „ Devojka s plavim očima “, uvodeći elemente ko...
Pročitaj više»

Fridrih Niče za početnike: Prvi deo: Zmije, bogovi i ljudi na mostu

Image
Kamen Ničea, Švajcarska Surlej Piše :  Vladimir Tomić „Volim onog ko svog Boga kaštiguje, zato što voli svog boga: jer on od gneva svog boga mora propasti; na taj način on rado ide preko mosta.” Fridrih Niče, Tako je govorio Zaratustra Sadržaj: Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) „Smrt Boga“: Šta je Niče zapravo sahranio? Zaratustra: Pesnik, prorok i alter-ego u potrazi za ušima koje čuju Natčovek (Übermensch): Između vizije i tri velike zablude Literatura i izvori Uvod: Prvi susret (zmija, samoća i sestra od tetke) Veče je kasnih devedesetih, jedno od onih letnjih na izdisaju kada se vazduh zgusne od mirisa pečenih, leskovačih crvenih paprika i tihe sete. Ja sam na prekretnici, onoj maloj maturi posle osmog razreda, klinac u čijoj glavi još uvek odjekuju magijski realizam i stogodišnja sudbina porodice Buendija. Nedeljama nisam prestajao da mislim o Markesovom romanu Sto godina Samoće ; osećao sam da svet nij...
Pročitaj više»