Oblak Kaktusa

RSVTOK, Tajna atomske energije Pijem da ne bih poludeo, pušim da ne bih bolovao. Govorim čuvaru, mislim o društvu. Kamen zaboden u kičmu – bol teži od reči. Njime dozivam mrtve prijatelje. Sagorevam i umirem, kao njive pšenice. Kajanje ne zadržava, ali ostajem – u svetu bez vođe. Sada je sve ismejani klaun: budalasti upravljači ljudskih duša govore o budućnosti, a ni sadašnjost ne razumeju. Oni imaju još drskosti – da pitaju, da budu besni. Uzeli su gotovo sve čoveku, koji nemo i tiho posmatra ponor svoje propasti. Ali, jedna stvar je ostala: jedna iskra, jedno seme, nešto bezimeno, skriveno od svih bombi sveta. Ružno oružje – najgori ljudski izum. Oružje koje preti bombama, kao da su one Božji dar, a ne dar zla. Ružni grad, napušteno selo, i crkva koja hvali ružnoću. Želi osvetu. To je resantiman, kako ga je zvao Zaratustra. Jadna rulja misli da je sila u Bogu, i da je Bog sila. Ali Kralj Neba silu ne pita, niti s njom ima išta. .... Я пью, чтобы не сойти с ума, курю, чтобы не чувство...

  Izvor slike: https://www.japantimes.co.jp/culture/2012/06/28/arts/openings-in-tokyo/the-nude/ Japanske devojke oličavaju suptilnu i vreoma razvijenu estetiku erotike koja je daleko od sirovih interpretacija. Njihova lepota ne leži samo u fizičkim atributima već u sposobnosti da stvore prisustvo koje oslikava senzualnost kroz kulturu, gestove i atmosferu. Ovo je lepota koja ne privlači eksplozivno, već suptilno gradi intenzitet, poput plime koja neumitno raste, tiha, ali nezaustavljiva. Izvor slike: wikimedia commons Kada govorimo o erotici u kontekstu japanske kulture, moramo razumeti njenu istorijsku povezanost sa umetnošću i svakodnevicom. Tradicionalna umetnost poput ukiyo-e gravura, često je istraživala ljudsku intimnost na način koji je bio duboko estetski i filozofski. U delima umetnika poput Kitagave Utamara i Kacušike Hokusaija, ženstvenost je predstavljena kao spoj prirodnog i transcendentnog, često povezivanog s harmonijom prirode i ljudskih emocija. Izvor slike:wi...

„Žica, kupina, pokretna brava, Tri guske u jatu, Jedna je letela na istok, druga na zapad, A treća je letela iznad kukavičjeg gnezda.” (1)  Dođe nekad tako period kada iznova opet gledam kultna filmska ostvarenja, isto kao što se vraćam klasicima književnosti koje sam čitao još u srednjoj, poput Gogolja ili Kafke. Jedan od tih filmova, kojem sam se nedavno vratio, jeste „Let iznad kukavičjeg gnezda” Miloša Formana. Ovaj  film predstavlja dublju priču o sukobu individualnosti i sistema, priču o ljudskom duhu zarobljenom u okvirima represije. Inspirisan novelom Kena Kizija, Forman je uspeo da prenese slojevitost originalnog dela na veliko platno, istovremeno ga prilagođavajući univerzalnim temama koje prevazilaze granice vremena i prostora. Naslov filma, preuzet iz dečije pesmice spomenute u romanu, nosi u sebi simboliku oslobađanja i transcendencije. Kukavičje gnezdo postaje metafora za represivne sisteme – mentalnu bolnicu u priči – u kojima se individualnost guši zarad održa...

Usisivač u uglu— pravi je simbol otuđenja. On gleda, ja gledam. Nećemo se sresti danas. Kuvanje me ne vređa: paradajz baca svoje seme na zvezde, kao što misli bacaju senke. Oni kažu: čistoća je pola zdravlja . Ja kažem: misli nisu ni trećina podova. Tegle? Dignem ih kao što se reči dižu u stihu. Ali prašina— prašina je tišina koja se uvlači, ne traži mesto, samo je tu, kao pitanje bez kraja. Ruka što briše stolove razbija ogledala, zato ih ne brišem. Odbijam sjaj. Želim haos: podovi kao električni okeani gde brodovi misli nestaju. Knjiga u ruci, šolja kafe, kuhinja blista dok pogled luta. I dalje stojim ispred usisivača. Gleda, gledam. Sutra ćemo možda razgovarati. Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa Podrži naš blog! Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06 Na ime: Vladimir Tomić Za PayPal uplate: Donirajte putem PayPal-a

Kazimir Maljevič, Letnji pejzaž, izvor slike: wikimedia commons Kazimir Maljevič, ruski umetnik i filozof, svojim delima i idejama prešao je granice običnog razumevanja umetnosti. Njegovo promišljanje o stvarnosti, umetnosti, prirodi i čovekovoj težnji ka savršenstvu predstavlja duboku i složenu filozofsku perspektivu koja ostaje relevantna i danas. Njegovi tekstovi odnosno sabrana dela pod naslovom: Bog nije zbačen,   otkrivaju jedinstvenu perspektivu o vezi između misli, stvarnosti i čovekovog mesta u kosmosu. Kazmir Maljevič, Devojka sa cvećem, izvor slike: wikimedia commons U središtu Maljevičevog promišljanja nalazi se pojam uzbuđenja, koje vidi kao temeljni princip života i svemira. Uzbuđenje je neuhvatljiva, čista energija koja pokreće sve što postoji. Ono ne podleže zakonima fizike, logike ili ljudske misli. Maljevič tvrdi da je uzbuđenje izvor svake misli i manifestacije stvarnosti: „Uzbuđenje je kosmički plamen koji živi od bespredmetnog.“ (1)  Kazimir Maljevič,...

Reč obrazovanje u srpskom jeziku priziva formiranje, oblikovanje nečega što nije samo spoljašnje, već duboko unutrašnje. Radi se o procesu u kojem se razvija karakter, misao, lično shvatanje morala umesto onog morala stada, i sposobnosti pojedinca. Ipak, današnji obrazovni sistemi zaboravljaju ovu suštinsku dimenziju. Umesto da nas vode ka vrlini i lepoti, oni nas guraju u okvire kompeticije, ocenjivanja i birokratskih formi. Da li je to obrazovanje? Ili je to samo struktura koja sputava potencijal ljudskog duha? Formalno obrazovanje, onako kako ga danas poznajemo, pretvorilo se u trku za ocenama, sertifikatima i diplomama. Albert Ajnštajn otvoreno je kritikovao ovaj sistem, nazivajući ga ubistvom kreativnosti. Nikola Tesla jasno je isticao kako su ocene i formalna struktura škole bile samo prepreka njegovoj radoznalosti i unutrašnjem istraživačkom porivu. Da li su takvi ljudi, čiji je doprinos čovečanstvu nemerljiv, mogli procvetati unutar sistema koji vrednuje uniformnost više od or...

Monohrom, monolit/digitalna obrada Filozofija je oduvek zauzimala posebno mesto u ljudskom razmišljanju, ali njen status kao discipline izaziva zabune. Da li je filozofija nauka? Mnogi su pokušavali da je svrstaju u isti okvir sa naučnim disciplinama, dok drugi naglašavaju njenu posebnost. Da bismo razumeli zašto filozofija nije nauka, potrebno je osvrnuti se na prirodu filozofskog promišljanja i na dela filozofa poput Hajdegera, Ničea, Vitgenštajna, Jaspersa i mnogih drugih. Martin Hajdeger filozofiju opisuje kao pokušaj da se suočimo s pitanjem samog bića: „Suština filozofije je postavljanje pitanja o biću“ (1). Njegov rad nije strukturisan kao naučna analiza; on se oslanja na duboku introspekciju i ispitivanje iskustva. Hajdegerova terminologija i stil nisu namenjeni da pruže jasne odgovore, već da otvore nove horizonte mišljenja, vodeći čitaoca u introspektivno preispitivanje. Ovo jasno pokazuje da filozofija nije naučna disciplina, jer se ne bavi takozvanim objektivnim dokazivanje...

Iskrcavanja Kolumba, John Vanderlyn-izvor slike: wikimedia commons U prvoj priči iz zbirke priča Zvezdani časovi čovečanstva, Štefana Cvajga, koja se zove "Bekstvo u besmrtnost,"  pisac nam donosi slojevitu i dublju refleksiju o pohlepi, ambiciji i tragičnom nesporazumu između kultura. Priča prati Vaska Nunjesa de Balbou, istraživača i kolonizatora, u njegovom očajničkom pokušaju da postigne besmrtnost kroz otkriće Tihog okeana. Međutim, Cvajg kroz majstorsku ironiju i suptilnu kritiku kolonijalne mentalnosti oslikava Balboin podvig ne kao veličanstveno dostignuće, već kao duboko tragičnu priču o pohlepi i nesreći. Balboa nije junak u tradicionalnom smislu; on je razbojnik i avanturista, čiji je motiv daleko od plemenitog. Žudeći za slavom, bogatstvom i priznanjem, Balboa kreće u neizvesnu ekspediciju preko opasnih džungli i planina Paname kako bi otkrio obećanu „Zemlju zlata.“ Međutim, iza te veličanstvene vizije krije se očajnički pokušaj da pobegne od političkih neprijat...

Raja Ravi, Kali-izvor slike: wikimedia commons Postoji taj jedan roman koji sam pročitao 2017. godine, i u poslednjih sedam godina, kada su romani u pitanju, on je ostavio jak utisak na mene; više nego razne druge knjige. Prepričavao sam je i preporučivao brojnim ljudima i čak poklanjao svoju raskupusanu verziju, smatrajući da neki moji prijatelji treba da iskuse njen svet i njene ideje. Ta knjiga je Oštrica brijača Somerseta Moma, roman koji istražuje pitanja smisla, duhovnosti i neprilagođenosti u svetu vođenom površnim vrednostima. „ Ustani, probudi se, traži mudrost i spoznaj. Put je težak za preći, poput oštre ivice brijača – tako govore mudri.“ — Katha Upanišade, epigraf romana Oštrica brijača Izvor slike, sajt izdavačke kuće Laguna Momov roman počinje ovom porukom iz drevnih hinduističkih spisa, pozivom na buđenje i izlazak iz sigurnosti svakodnevnog. Taj put traženja istinske mudrosti je poput „oštre ivice brijača“, gde je lako izgubiti ravnotežu, a svako kolebanje može donet...