Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Erotikum, (Deo prvi- Lepota ženskog tela kod Japanki)
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Izvor slike: https://www.japantimes.co.jp/culture/2012/06/28/arts/openings-in-tokyo/the-nude/
Japanske devojke oličavaju suptilnu i vreoma razvijenu estetiku erotike koja je daleko od sirovih interpretacija. Njihova lepota ne leži samo u fizičkim atributima već u sposobnosti da stvore prisustvo koje oslikava senzualnost kroz kulturu, gestove i atmosferu. Ovo je lepota koja ne privlači eksplozivno, već suptilno gradi intenzitet, poput plime koja neumitno raste, tiha, ali nezaustavljiva.
Izvor slike: wikimedia commons
Kada govorimo o erotici u kontekstu japanske kulture, moramo razumeti njenu istorijsku povezanost sa umetnošću i svakodnevicom. Tradicionalna umetnost poput ukiyo-e gravura, često je istraživala ljudsku intimnost na način koji je bio duboko estetski i filozofski. U delima umetnika poput Kitagave Utamara i Kacušike Hokusaija, ženstvenost je predstavljena kao spoj prirodnog i transcendentnog, često povezivanog s harmonijom prirode i ljudskih emocija.
Izvor slike:wikimedia commons
Japanske devojke, u svom modernom izrazu, nastavljaju da reflektuju ovu tradiciju. Njihova senzualnost nije samo u telu, već u načinu na koji se predstavljaju svetu. Svilenkasta kosa, porcelanska koža i nežni osmeh postaju simboli dubljih osobina – gracioznosti, discipline i suzdržanosti. To je lepota koja naglašava kontrolu, kako nad sobom, tako i nad prostorom oko sebe. Njihovi pokreti su pažljivo odmjereni, a svaki pogled kao da krije priču, istovremeno pozivajući i bežeći od posmatrača.
Izvor slike: https://onpic.wordpress.com/2010/12/05/image-tv-reon-kadena-%E3%81%8B%E3%81%A7%E3%81%AA%E3%82%8C%E3%81%8A%E3%82%93-love-affair-44p10m/
Posebnu ulogu igra odeća. Kimono, i danas često viđen u tradicionalnim kontekstima, stvara specifičnu vrstu erotike. On ne otkriva telo direktno, već naglašava njegovu formu kroz slojeve tkanine. Lepršavi rukavi, detalji veza na svilenim površinama i pažljivo vezani obi (pojas) deluju kao granica između javnog i intimnog. Kimono, kao metafora, postaje sredstvo zavođenja – neophodno ga je "raspakovati" polako, sa poštovanjem prema slojevima koji čuvaju tajnu ispod.
Izvor slike https://www.amazon.de/Introduction-being-art-collector-Japanese-ebook/dp/B07HQNP7H6
U savremenoj estetici, Japanke često spajaju tradicionalno i moderno, stvarajući jedinstvenu kombinaciju koja naglašava njihovu unutrašnju snagu i senzualnost. Minimalistička šminka i detaljno negovana koža odražavaju ne samo brigu o sebi, već i duboko poštovanje prema estetici, koja se ogleda u svakodnevnim ritualima – od sporog ispijanja čaja do načina na koji stilizuju kosu ili biraju tkanine.
Izvor slike:wikimedia commons
Njihova erotika nije sirova ni očigledna; ona je kao neka vrsta kontemplativne tantre. Poput zen bašte, svaka linija, svaki prelom svetlosti na njihovoj koži, svaki tihi trenutak u razgovoru, ima svoje mesto. Ovo je lepota koja vas ne preplavljuje, već poziva da se zadržite, meditirate i otkrijete slojeve ispod površine.
Pogled na Japanke u umetnosti pruža još dublje razumevanje. U delima poput Hokusaiovih gravura, vidi se kako je telo uvek deo šireg univerzuma – okruženo vodom, vetrom ili cvetovima. Ova ideja transcendira erotsko i postavlja ga u kontekst prirodnog ciklusa, gde žudnja nije samo telesna već i spiritualna. Njihova lepota je poput cveta trešnje – prolazna, nežna, ali neizbrisiva iz sećanja.
Izvor slike:https://www.composition.gallery/art/nobuyoshi-araki-kaori-3/
Japanske žene nisu tek puke figure na slikama ili simboli jedne kulture; one su most između tradicionalnog poimanja erotike kao umetnosti i modernog istraživanja intime kroz estetiku. Njihova prisutnost priziva dublje razmišljanje o tome kako lepota može biti i žudnja, i metafizika, i veza između tela i duše. To je umetnost senzualnosti u svom najčistijem obliku, koja nas poziva da se ne zaustavimo samo na onome što je vidljivo, već da zaronimo dublje, u ono što osećamo.
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Slika Prometeja, Oto Grajner, 1909 Piše: Vladimir Tomić Milica Stojanović i ja već neko vreme radimo na zajedničkom projektu: vrsti studijskog, esejskog izlaganja o teorijama zavere. Biće to debela esejčina od teksta; i filozofska, i psihološka, i kulturna, i satirična, ali ja sam imao potrebu da pre toga napišem svoj mali interludijum (koji je istovremeno i kratak predah od rada na toj studiji). Ne kao reklamu, nego kao ispovest: zašto uopšte pristajem da uđem u taj lavirint, zašto mi se uopšte da da se bavim ljudima koji veruju da je sve „namešteno“. Jedna od najluđih teorija zavere, koja me više pogodila nego ona o nepostojanju svemira, jeste teorija za koju sam saznao relativno skoro, za razliku od nekih drugih koje kruže internetom još od vremena kada sam sa devetnaest godina 2006. bio jedan od urednika filozofsko - kulturnog studentskog foruma. Radi se o tome da postoje ljudi koji mrtvi ozbiljni tvrde da atomsko i termonuklearno oružje uopšte ...
Heklana dekoracija za sto, Kolkata, Zapadni Bengal, Indija Piše: Vladimir Tomić Mi smo, po svemu sudeći, odabrani da poslužimo kao ogledno eksperimentalno igralište, jedan skučeni balkanski vivarijum osmišljen nasumično kao dnevna tačka nekog sastanka, vođen isključivo surovim geopolitičkim pragmatizmom i estetikom dostojnom serije „Kuća od karata”, gde globalni akteri iz čiste dosade, deleći flašu skupocenog vina na poluzatvorenom sastanku, sasvim usputno prelaze preko tačke dnevnog reda zvane Srbija. Takav banalan, potpuno uzgredan i krajnje ciničan rasplet predstavlja jedino logično objašnjenje za frapantnu količinu ludila, strmoglavi civilizacijski pad i svečano ustoličenu neobrazovanost koja se na ovim prostorima godinama unazad taloži poput najtvrdokornijeg kamenca u bojleru. Politika pritom predstavlja isključivo onaj ogoljeni, javni simptom jedne neuporedivo dublje, sistemske bolesti, suštinskog i opšteg raspada svi...
Piše: Vladimir Tomić Sadržaj: Ogledalo i identitet Jezik i nesvesno Realno i trauma Želja i društvo Nedostatak kao pokretač Lakan danas Literatura i izvori Slikar: "Ja i selo", Mark Šagal, izvor slike: Wikipedia Commons Žak Lakan nije psihoanalitičar koga je lako razumeti, ali njegove ideje o tome kako se oblikujemo kroz slike, jezik i odnose s drugima nalaze se svuda oko nas. To nije teorija zatvorena u akademskim knjigama, već nešto što možemo prepoznati u svakodnevnim situacijama: od detinjstva do društvenih mreža, od ljubavnih odnosa do naših najvećih nesigurnosti. Lakan nije pokušavao da nam pruži jednostavne recepte za život, već da nam pokaže kako funkcioniše naš svet i naše želje. Ogledalo i identitet Sve počinje ogledalom...
Коментари
Постави коментар