Panov lavirint

Scena iz filma Panov lavirint, Pan i Ofelija

„Panov lavirint” Giljerma del Tora koristi figuru Pana ne samo kao simbol fantazije, već kao esenciju prirode koja u svakom liku nosi tragove istinske ljudskosti i kontradikcije – instinkta za preživljavanjem, žudnje za slobodom i sposobnosti za nasilje.

Pan nije običan vodič u svetu fantazije, već se njegova figura prelama kroz sve likove, nudeći dublji sloj sukoba između želje za kontrolom i težnje ka slobodi, gde se borba za dominaciju neprestano sukobljava sa slobodnom voljom i humanizmom.

Kapetan Vidal za večerom i Bleodilko biće za svojim stolom sa Ofelijom

Kapetan Vidal predstavlja iskrivljeni red, strogoću i okrutnost koja nastoji da savlada i uguši sve što se ne uklapa u njegov savršeno kontrolisan svet. On, međutim, nije samo arhetipski antagonist; njegova surovost i apsurdna potreba za redom u suštini odražavaju Panovu divlju prirodu, ali u njenoj najrepresivnijoj, destruktivnoj formi. U tom smislu, Vidal je nalik divljoj sili koju Pan predstavlja, ali umesto da prihvati nesavršenost i slobodu prirode, on je nameće kroz prinudu i okrutnost, suprotstavljajući se prirodnom ciklusu slobode i borbe. Njegova represija nije samo spoljašnja, već i duboko lična, jer u njemu vidimo čoveka koji teži apsolutnoj kontroli nad životom i smrću, čak i nad svojim detetom, čime postaje oličenje autoritarnosti koja nastoji da izopači prirodu. S druge strane, Panova figura se ogleda u likovima koji se bore za svoje ideale, čiji se otpor ne temelji na nasilju iz mržnje, već na instinktivnoj potrebi za slobodom i suprotstavljanju represiji. Oni nisu idealizovani junaci, već su likovi koji, poput Pana, preživljavaju u divljini, koristeći sva raspoloživa sredstva kako bi se suprotstavili onome što guši životnu silu u njima. 

Del Toro ovde koristi prirodu kao simbol suprotstavljenog života – borci za slobodu, u svojoj surovosti i prkosu, oličavaju esenciju prirodne borbe protiv tlačenja, borbu koja, poput Panove divlje energije, ne priznaje veštačke granice strogo kontrolisanog poretka. 

Kako je istaknuto u jednoj analizi, Del Torova „priča se fokusira na sukob između reda i slobode” i istražuje „kako represivni sistemi oblikuju motive likova” [1]. 

Scena iz filma Panov lavirint

Ofelija, kao središnji lik, u sebi nosi najdublji trag Panove prirode. U njenoj igri s Faunom, koji postavlja niz zadataka, krije se njena unutrašnja potraga za smislom i slobodom, za svetom u kojem ona nije podređena surovim pravilima odraslih. Ofelijina vera u svet magije, koji se pojavljuje kroz Pana, nije tek naivna dečja iluzija; to je suštinska potraga za mestom gde sloboda, ljubav i ljudskost mogu opstati izvan stroge kontrole i nasilja. Njen otpor prema Panovom zadatku na kraju, kada odbija da žrtvuje svog mlađeg brata, nije samo čin neposlušnosti, već izraz prirodne moralne intuicije koja se suprotstavlja moralnoj izopačenosti koju personifikuje kapetan Vidal. Ova moralna intuicija se može videti kao izraz „važnosti moralne neposlušnosti”, kako je navedeno u jednoj filozofskoj analizi filma. Na kraju, Pan se ne pojavljuje kao lik koji oslobađa ili kažnjava; njegova uloga je da stavi Ofeliju pred iskušenja u kojima ona sama pronalazi put, kroz slobodu i ljubav, čak i u svetu gde se sve čini izgubljenim. Njeno prihvatanje kraljevstva, koje je simbolizovano Panovim vođstvom, nije tek bekstvo u fantaziju, već transcendencija kroz njenu odluku da zaštiti nevinost naspram destruktivnog poretka. Pan, kao suština divlje prirode, pronalazi se u njenoj hrabrosti, u njoj odražava potrebu za oslobađanjem, postajući simbol otpora kroz njen konačni izbor. Del Toro je stvorio atmosferu „tako bogatu da posmatrača potpuno uvlači u svet filma, gde postajemo izgubljeni u lavirintu snova”.

Kapetan Vidal u filmu Panov lavirint

 „Panov lavirint” tako nas podseća da Pan nije samo simbol prirodne slobode, već i unutrašnje snage u svakome od nas, one koja se izražava kroz instinkt za preživljavanjem i želju za slobodom. U svetu gde stroga pravila nastoje da zatre svaku nepredvidivost i različitost, Pan postaje sila u svakom liku – u Ofelijinom snu o boljem svetu, u borbi za očuvanje istinskih vrednosti, pa čak i u surovosti Vidala, koji personifikuje suprotnu stranu iste prirodne sile kada je lišena saosećanja. 

Dodatne reference o filmu na internetu: 

 1. Miles Le Prevost Reflective Journal: „Pan's Labyrinth Context Research” 

 2. Popup Chinese: „Moralna lekcija Panovog lavirinta”  

 3. Cinephilia & Beyond: „Zašto je Panov lavirint remek-delo?” 

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: