Kazimir Maljevič za početnike

Kazimir Maljevič, Letnji pejzaž, izvor slike: wikimedia commons

Kazimir Maljevič, ruski umetnik i filozof, svojim delima i idejama prešao je granice običnog razumevanja umetnosti. Njegovo promišljanje o stvarnosti, umetnosti, prirodi i čovekovoj težnji ka savršenstvu predstavlja duboku i složenu filozofsku perspektivu koja ostaje relevantna i danas. Njegovi tekstovi odnosno sabrana dela pod naslovom: Bog nije zbačen, otkrivaju jedinstvenu perspektivu o vezi između misli, stvarnosti i čovekovog mesta u kosmosu.

Kazmir Maljevič, Devojka sa cvećem, izvor slike: wikimedia commons

U središtu Maljevičevog promišljanja nalazi se pojam uzbuđenja, koje vidi kao temeljni princip života i svemira. Uzbuđenje je neuhvatljiva, čista energija koja pokreće sve što postoji. Ono ne podleže zakonima fizike, logike ili ljudske misli. Maljevič tvrdi da je uzbuđenje izvor svake misli i manifestacije stvarnosti: „Uzbuđenje je kosmički plamen koji živi od bespredmetnog.“ (1) 

Kazimir Maljevič, Glava seljančice, izvor slike: wikimedia commons

Misao, iako predstavlja jedan od izraza uzbuđenja, nikada ne može u potpunosti obuhvatiti suštinu stvarnog. „Misao nije nešto pomoću čega je moguće promisliti pojavu... misao je samo jedan od procesa delovanja nesaznatljivog uzbuđenja.“ (2) Ova ideja je ključ za razumevanje njegovog stava da je sve što ljudi smatraju stvarnim samo refleksija onoga što nikada ne mogu do kraja saznati.

Kazimir Maljevič, Žurka, izvor slike: wikimedia commons

Maljevič razvija i ideju o dihotomiji između umetnosti, crkve i fabrike, posmatrajući ih kao tri glavne paradigme ljudskog napretka. „Religijski tehnikum teži da učini čoveka duhovno savršenim, a fabrički tehnikum da usavrši tehničke aspekte njegovog života.“ (3) Crkva predstavlja težnju ka duhovnom savršenstvu, fabrika ka tehničkom i materijalnom savršenstvu, dok umetnost otkriva beskonačnost i bespredmetnost kroz apstraktno izražavanje.

Kazimir Maljevič, Zimski pejzaž, izvor slike: wikimedia commons

Maljevič, međutim, ne posmatra čovekovu težnju ka savršenstvu kao neupitno pozitivnu. Naprotiv, on naglašava njene paradoksalne aspekte. „Čovekova lobanja predstavlja istu tu beskonačnost za kretanje predstava... sve što se pojavljuje i nestaje u njoj deo je večnog nebića.“(4) Svaki pokušaj da se nešto uobliči u savršeni sistem neminovno vodi njegovom ograničenju i propasti. Granice su neizbežne, kako u religiji, tako i u nauci ili umetnosti.

Kazmir Maljevič, Senzacija zatvorenog čoveka, izvor slike: wikimedia commons

Priroda, prema Maljeviču, ostaje neshvatljiva i beskonačna. „Priroda je skrivena u beskonačnosti i mnogostrukosti i ne otkriva sebe u stvarima.“ (5) Ona ne otkriva svoja tajna kroz oblike ili zakone, već ostaje beskrajni kosmički plamen, izvan granica ljudskog shvatanja. Čovek, sa svojim racionalnim sposobnostima, pokušava da definiše prirodu i da je preobrazi prema svojim potrebama, ali svaki takav pokušaj, prema Maljeviču, osuđen je na neuspeh. Svet je kao poroznost koja nije šuplja.

Kazimir Maljevič, Crvena konjica, izvor slike: wikimedia commons

Posebno je zanimljivo Maljevičevo razmatranje koncepta Boga. On problematizuje ideju Boga kao apsolutnog savršenstva, postavljajući pitanje da li Bog ima granice. „Pred Bogom stoji granica svih smislova, ali iza granice stoji Bog u kojem više nema smisla.“ (6) Ako Bog ima granice, onda nije apsolutan; ako ih nema, onda ostaje izvan dosega ljudskog shvatanja. Maljevič dolazi do provokativnog zaključka: „Bog ne može biti smisao jer smisao uvek ima pitanje ‘zašto.’“ (7)

Kazmir Maljevi, Oštrač noževa, izvor slike: wikimedia commons

Maljevičev tekst je duboko prožet metaforama i apstraktnim konceptima koji izazivaju na razmišljanje o osnovnim pitanjima egzistencije. Njegova filozofija umetnosti, koja je takođe osnova njegovog suprematističkog pokreta, pruža alternativni način razumevanja sveta – onaj koji ne zavisi od materijalnog ili praktičnog, već od sposobnosti da se prepozna lepota i beskonačnost u apstraktnom. „Čovek vidi samo ono što nikada ne može saznati ni stvarno videti.“ (8)

Kazimir Maljevič, Suprematizam, izvor slike: wikimdia commons.

Ono što Maljevič nudi nije odgovor, već poziv na kontemplaciju. „Istraživati stvarnost znači istraživati ono što ne postoji, što nije shvatljivo; a ono što nije shvatljivo za čoveka ne postoji.“ (9) Njegove ideje podsećaju nas na ograničenja naše misli i jezika, ali i na lepotu beskonačnosti koja se nalazi izvan njih. U vremenu kada se sve više oslanjamo na nauku i tehnologiju, Maljevičeve filozofske meditacije podsećaju nas na značaj umetnosti i duhovnosti kao sredstava za povezivanje sa nepoznatim. Njegova vizija sveta nije jednostavna, ali je upravo u toj složenosti njena najveća vrednost. „Čovek u svemiru vidi beskonačnost, ali beskonačnost nema ni granice ni temelja.“(10)

Kazmir Maljevič, Tri kupača, izvor slike wikimdia commons

Maljevičev svet je svet izazova za ljudski um, ali istovremeno poziv da se oslobodimo iluzije da sve mora biti shvatljivo. Njegova filozofija nas podseća da je lepota često u onome što ne možemo objasniti, ali što možemo intuitivno doživeti i preneti kroz umetnost.

Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Literatura: 

(1-10) Maljevič, K. (1995-2004). Bog nije zbačen. (Sabrana dela, 5 tomova). Prevod na srpski jezik. Beograd: Gileja, Delfi knjižare

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: