Originalni poster filma Baraka iz 1992. godine Lični esej o filmu Rona Frikea (Ron Fricke) Piše: Vladimir Tomić Godine 2006, u jednom čet-razgovoru, mudra osoba koju sam tada poznavao slučajno je pomenula film Baraka . Nije ga preporučivala onako kako ljudi obično preporučuju filmove, uz prepričavanje radnje, ime glumca ili nekoliko prideva koje sutradan zaboravimo. Samo je kratko napisala da joj je taj film promenio život. Ta rečenica mi je ostala u glavi duže od razgovora u kojem je izgovorena. Kasnije sam gledao Baraku . Do danas sam joj se vratio više od deset puta. Ipak, ne mogu reći da mi je promenila život iz korena, bar ne u onom značenju koje toj frazi daju savremeni priručnici za samopomoć, turističke ispovesti i razni new age likovi. U tim knjigama neko se jednog jutra probudi, ostavi posao, stan, rodbinu, neplaćene račune i verovatno zubara, pa ode da putuje po svetu kao da je jedina prepreka putovanju ...
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
Kazimir Maljevič za početnike
Преузми линк
Facebook
X
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације
ARHIVA STAROG OBLAKA KAKTUSAČitate arhivsku verziju teksta sa starog Blogger izdanja. Aktivna i uređena verzija Oblaka Kaktusa sada je na sajtu oblakkaktusa.com.
Kazimir Maljevič, Letnji pejzaž, izvor slike: wikimedia commons
Kazimir Maljevič, ruski umetnik i filozof, svojim delima i idejama prešao je granice običnog razumevanja umetnosti. Njegovo promišljanje o stvarnosti, umetnosti, prirodi i čovekovoj težnji ka savršenstvu predstavlja duboku i složenu filozofsku perspektivu koja ostaje relevantna i danas. Njegovi tekstovi odnosno sabrana dela pod naslovom: Bog nije zbačen,otkrivaju jedinstvenu perspektivu o vezi između misli, stvarnosti i čovekovog mesta u kosmosu.
Kazmir Maljevič, Devojka sa cvećem, izvor slike: wikimedia commons
U središtu Maljevičevog promišljanja nalazi se pojam uzbuđenja, koje vidi kao temeljni princip života i svemira. Uzbuđenje je neuhvatljiva, čista energija koja pokreće sve što postoji. Ono ne podleže zakonima fizike, logike ili ljudske misli. Maljevič tvrdi da je uzbuđenje izvor svake misli i manifestacije stvarnosti: „Uzbuđenje je kosmički plamen koji živi od bespredmetnog.“ (1)
Kazimir Maljevič, Glava seljančice, izvor slike: wikimedia commons
Misao, iako predstavlja jedan od izraza uzbuđenja, nikada ne može u potpunosti obuhvatiti suštinu stvarnog. „Misao nije nešto pomoću čega je moguće promisliti pojavu... misao je samo jedan od procesa delovanja nesaznatljivog uzbuđenja.“(2) Ova ideja je ključ za razumevanje njegovog stava da je sve što ljudi smatraju stvarnim samo refleksija onoga što nikada ne mogu do kraja saznati.
Kazimir Maljevič, Žurka, izvor slike: wikimedia commons
Maljevič razvija i ideju o dihotomiji između umetnosti, crkve i fabrike, posmatrajući ih kao tri glavne paradigme ljudskog napretka. „Religijski tehnikum teži da učini čoveka duhovno savršenim, a fabrički tehnikum da usavrši tehničke aspekte njegovog života.“ (3) Crkva predstavlja težnju ka duhovnom savršenstvu, fabrika ka tehničkom i materijalnom savršenstvu, dok umetnost otkriva beskonačnost i bespredmetnost kroz apstraktno izražavanje.
Kazimir Maljevič, Zimski pejzaž, izvor slike: wikimedia commons
Maljevič, međutim, ne posmatra čovekovu težnju ka savršenstvu kao neupitno pozitivnu. Naprotiv, on naglašava njene paradoksalne aspekte.„Čovekova lobanja predstavlja istu tu beskonačnost za kretanje predstava... sve što se pojavljuje i nestaje u njoj deo je večnog nebića.“(4)Svaki pokušaj da se nešto uobliči u savršeni sistem neminovno vodi njegovom ograničenju i propasti. Granice su neizbežne, kako u religiji, tako i u nauci ili umetnosti.
Kazmir Maljevič, Senzacija zatvorenog čoveka, izvor slike: wikimedia commons
Priroda, prema Maljeviču, ostaje neshvatljiva i beskonačna. „Priroda je skrivena u beskonačnosti i mnogostrukosti i ne otkriva sebe u stvarima.“ (5) Ona ne otkriva svoja tajna kroz oblike ili zakone, već ostaje beskrajni kosmički plamen, izvan granica ljudskog shvatanja. Čovek, sa svojim racionalnim sposobnostima, pokušava da definiše prirodu i da je preobrazi prema svojim potrebama, ali svaki takav pokušaj, prema Maljeviču, osuđen je na neuspeh. Svet je kao poroznost koja nije šuplja.
Kazimir Maljevič, Crvena konjica, izvor slike: wikimedia commons
Posebno je zanimljivo Maljevičevo razmatranje koncepta Boga. On problematizuje ideju Boga kao apsolutnog savršenstva, postavljajući pitanje da li Bog ima granice. „Pred Bogom stoji granica svih smislova, ali iza granice stoji Bog u kojem više nema smisla.“ (6)Ako Bog ima granice, onda nije apsolutan; ako ih nema, onda ostaje izvan dosega ljudskog shvatanja. Maljevič dolazi do provokativnog zaključka: „Bog ne može biti smisao jer smisao uvek ima pitanje ‘zašto.’“ (7)
Kazmir Maljevi, Oštrač noževa, izvor slike: wikimedia commons
Maljevičev tekst je duboko prožet metaforama i apstraktnim konceptima koji izazivaju na razmišljanje o osnovnim pitanjima egzistencije. Njegova filozofija umetnosti, koja je takođe osnova njegovog suprematističkog pokreta, pruža alternativni način razumevanja sveta – onaj koji ne zavisi od materijalnog ili praktičnog, već od sposobnosti da se prepozna lepota i beskonačnost u apstraktnom. „Čovek vidi samo ono što nikada ne može saznati ni stvarno videti.“ (8)
Kazimir Maljevič, Suprematizam, izvor slike: wikimdia commons.
Ono što Maljevič nudi nije odgovor, već poziv na kontemplaciju.„Istraživati stvarnost znači istraživati ono što ne postoji, što nije shvatljivo; a ono što nije shvatljivo za čoveka ne postoji.“(9) Njegove ideje podsećaju nas na ograničenja naše misli i jezika, ali i na lepotu beskonačnosti koja se nalazi izvan njih. U vremenu kada se sve više oslanjamo na nauku i tehnologiju, Maljevičeve filozofske meditacije podsećaju nas na značaj umetnosti i duhovnosti kao sredstava za povezivanje sa nepoznatim. Njegova vizija sveta nije jednostavna, ali je upravo u toj složenosti njena najveća vrednost. „Čovek u svemiru vidi beskonačnost, ali beskonačnost nema ni granice ni temelja.“(10)
Kazmir Maljevič, Tri kupača, izvor slike wikimdia commons
Maljevičev svet je svet izazova za ljudski um, ali istovremeno poziv da se oslobodimo iluzije da sve mora biti shvatljivo. Njegova filozofija nas podseća da je lepota često u onome što ne možemo objasniti, ali što možemo intuitivno doživeti i preneti kroz umetnost.
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Literatura:
(1-10) Maljevič, K. (1995-2004). Bog nije zbačen. (Sabrana dela, 5 tomova). Prevod na srpski jezik. Beograd: Gileja, Delfi knjižare
Podrži naš blog!
Za uplate na dinarski račun: Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić
Scena iz prvog dela filma: Matriks, 1999. Individualne promene kod slobodnih pojedinca mogu biti veoma brze, iznenadne, neočekivane; nekada čak takve da se uočava toliko velika promena u pojedincu; da se se iz korena menja njegov način života. Ne mislim na to da se menja ono što suštinski taj pojedinac jeste u smislu njegovih osnovnih osećanja ili karaktera, već se tiče iznenadnog zaokreta u načinu života. Međutim, na globalnom, svetskom planu ove promene se ne odvijaju tako brzo osim u slučaju da se dogodi nekakav masovni potop, pa čak i tada teško se menjaju načini kako funkcioniše društvo posmatrano kao masa. Otuda se stvara toliko velik jaz između individualnog razvoja i pokušaja da se isti odnosi i na spoljašnji svet oko nas. Kod pojedinca iznenadne promene u načinu života, uglavnom zavise samo od njegove odluke, ali se ne mogu odnositi na svet tako da isti krene za nama koliko god da nam je namera ili volja za tim jaka. Svet i kada se menja, menja se mnogo, mnogo sporije; nekada ...
Ruža je nikla iz betonske pukotine, ali nije nosila u sebi ni simboliku života, ni ljubavi, ni bilo kakve romantične ideje. Njene latice bile su prljave, posute česticama smoga i kapljama ulja iz obližnjih mašina. Ljudi su je ignorisali, prolazili pored nje bez ijednog pogleda, osim jednog čoveka koji je zastao i pljunuo pored nje, kao da je njen rast uvreda za tlo. „Ne pripadaš ovde,“ rekao je tiho, više sebi nego njoj. Ruža, naravno, nije odgovarala, ali njeno trnje izgledalo je kao da prkosi njegovim rečima. On se sagnuo, gledao je izbliza, kao da pokušava da razume njen smisao, a zatim posegnuo rukom. Nije to bio gest nežnosti, već nečega između radoznalosti i potisnutog besa. Prst mu je zakačio jedno od njenih oštrih bodlji. Kap krvi pala je na njene latice, crvena na mutno-ružičastu. „Glupa stvar,“ promrmljao je dok je sisao prst. Ali nije otišao. Stajao je i dalje, posmatrajući je kao da očekuje nešto – odgovor, objašnjenje, bilo šta. Ruža je bila nepokretna, tiha, ali njeno pri...
Prošlo je 27. godina od kako se pojavio film Baraka . U gornjem insertu iz filma može se čuti pesma „Domaćin Serafima “, koju izvodi muzički sastav „Mrtvi Mogu Plesati“.... Vidim da j oš uvek mnogim ju-tub komentatorima nije jasno zašto baš ta pesma, sa takvim nazivom i takvom melodijom; prati baš ove scene i baš ove slike. Naivan čovek, sklon da sve posmatra profano, ako je malo osetljiv; on plitko veruje da se radi o siromaštvu: da su to neki tamo siromašni ljudi kojima, eto, moćni i bogati zapad treba da pomogne; da postanu malo imućniji i tako će, nada se taj čovek, nestati problemi i poteći će med i mleko. On ne vidi da na ovim video snimcima nisu nikakvi siromasi već sve bogataš do bogataša; uključujući one koji na samom početku kopaju po deponiji, po đubrištu. On ne shvata, niti čak može to bar izdaleka da doživi; da njihovo bogatstvo nije u novcu; da njih to sve odavno ne zanima, kao ni bilo koja od takvih njegovih društvenih i p...
._1908._%D0%93%D0%A0%D0%9C.png)
.jpg)
Коментари
Постави коментар