Oduvek je nebo pripadalo onima
koji su imali hrabrosti da ga dosegnu.
(Antički anonim)
Ne odustaj!
Ni kad te stigne najmračnije zlo – ne oklevaj.
Pevaj mu, igraj se s njim,
kao što Gvido zabavlja sina
usred logora, gde bi se smeh najmanje očekivao.
Ako ti dželat stane pred lice,
smej mu se, ali ne iz inata,
ne prkosno, već s iskrenim smehom,
onim što dolazi iz srca,
žaleći večitu ljudsku glupost.
I kad ti oduzmu obe noge,
nemoj klonuti duhom.
Tada će ti Gavran doći,
kao što je došao Branu Starku,
da ti otvori šume vizija
i pokaže svetove koje samo istrajni mogu da vide.
Ako si nepopravljivo neodlučan,
istraj i u toj bezvoljnosti,
jer nekad baš iz takve tišine
progovore najnežniji glasovi Pana,
oni koji su skriveni od buke.
Stvaraj, čak i ako je to samo
crtanje besmislenih kružića po papiru,
jer umetnost nije samo remek-delo,
Ona si i ti i tvoji svi zanati.
Raduj se životu, čak i kada znaš za haos koji donosi.
Bori se kad ti krv zatreperi,
napij se kad srce zatraži,
voli kao da će sutra biti kraj,
živi tako da ti je svaki trenutak pun.
Igraj, kao što Aska pleše pred vukom.
Ne krivi nikoga, jer krivica
uvek živi u našim sopstvenim iluzijama.
Izađi iz sebe,
i raduj se, iz sveg srca!
Razneseni svemir, Vladimir Tomić,Oblak Kaktusa
Iz Puta ka pećini
Comments
Post a Comment