Pre nekoliko godina, kada je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta 2020. zvanično proglasila pandemiju COVID-19, zapisao sam sledeće:
"Najveća bitka ovog doba u kojem mi živimo neće se odvijati po rovovima, bojnim poljima; neće ona biti ni bitka između različitih država, a čak i da bude otvoren među-državni sukob, neće to biti od takve važnosti koliko će biti važna bitka koju ćemo morati da dobijemo u nama samima, u našim glavama, sa samim sobom i pred sobom."
Danas, kada pogledamo unazad, jasno je da je pandemija bila mnogo više od zdravstvene krize. Ona je bila laboratorijski eksperiment nad ljudskom psihologijom, globalni test kontrole i poslušnosti, najintenzivniji informacioni rat u istoriji. Ali ona je bila i otvoreni uvod u eru u kojoj će zbunjivanje i sluđivanje ljudi postati glavno oružje globalnih elita.
Nekada su se ratovi vodili oružjem, ali danas se vode kroz medije, propagandu i masovno oblikovanje percepcije. Pandemija je bila idealna situacija da se stvori neviđeni haos: zvanični narativi su se stalno menjali: Maske ne rade → Maske su obavezne. Vakcine su 100% sigurne → Ipak postoje nuspojave, ali su retke. Drugačija mišljenja su brutalno cenzurisana, naučnici sa drugačijim stavovima su proglašavani teoretičarima zavere. Globalne institucije su preuzele kontrolu nad politikama suverenih država, a političari su postali puki izvršioci. Sve ovo je stvorilo sistemsku zbunjenost. Kada ljude izložite stalnim kontradiktornim informacijama, oni vremenom gube sposobnost kritičkog razmišljanja i postaju pasivni. Kada ne znaju kome da veruju, postaju spremni da prihvate šta god im se servira.
 |
| Mim prezet sa fejsbuka, anonimni autor |
Nekada su države bile različite. Postojao je Zapad sa svojim proklamovanim demokratskim vrednostima i Istok sa autoritarnim modelima. Danas, razlike su postale kozmetičke. U pandemiji smo videli da su "demokratske" države koristile metode totalitarne kontrole. Tehnologija nadzora je ubrzano implementirana pod izgovorom "zaštite zdravlja". Mediji su svuda govorili istu priču, bez i najmanjeg odstupanja. To pokazuje da nema više pravih opozicija. Globalne elite funkcionišu kao jedinstven sistem, bez obzira na političke etikete koje se koriste za javnost.
.jpg)
Nakon COVID-a, novi talasi sluđivanja nisu prestali, već su samo promenili oblik. Rat u Ukrajini i na Bliskom Istoku koristi isti model: jednostrani narativi, polarizacija javnosti, cenzura informacija. Ekonomske krize slede iste obrasce: prebacivanje krivice na sporedne faktore, dok se prava uzročna veza sakriva. Digitalizacija i transhumanizam propagiraju ideju da će čovek postati "bog" kroz tehnologiju, dok se istovremeno govori da je samo "hakabilna životinja" bez slobodne volje. Pojedinci gube sposobnost da razlikuju realnost od kreiranog narativa. Kada neprekidno živiš u nizu kriza, na kraju prihvatiš haos kao normalno stanje i gubiš volju da mu se suprotstaviš.
Pojam panoptikona, koji je razvio Džeremi Bentam, a kasnije proširio Mišel Fuko, pruža ključni okvir za razumevanje modernih metoda društvene kontrole. Panoptikon je arhitektonski model zatvora u kojem jedan stražar može neprekidno posmatrati zatvorenike, ali zatvorenici ne znaju kada su posmatrani, zbog čega sami internalizuju nadzor. Danas se digitalni panoptikon ostvaruje kroz nadzor nad internet aktivnostima, biometrijsku kontrolu i algoritamsko praćenje ponašanja, čime se postiže efekat samo-cenzure i unutrašnje poslušnosti.
 |
| Panoptikon, izvor slike wikimedia commons. |
Džordž Orvel u svom romanu "1984" uvodi pojam novogovora, jezika koji ne služi komunikaciji, već oblikovanju stvarnosti kroz manipulaciju značenjem reči. Osnovni cilj novogovora je sužavanje misaonog prostora pojedinca, tako da čak i pomisao na bunt postane nemoguća. Slične prakse vidimo danas kroz redefinisanje političkih pojmova, gde se termini poput "demokratija", "sloboda govora" i "dezinformacija" koriste na način koji menja njihovo izvorno značenje u službi određenih ideoloških narativa.
Osim Orvela i Hakslija, važno je pomenuti i roman "Mi" Jevgenija Zamjatina, koji je jedan od prvih distopijskih romana u književnosti i inspiracija za mnoge kasnije autore. Zamjatinov svet je totalitarno društvo u kojem pojedinci nemaju privatnost, gde su sve odluke unapred određene, a ljudska volja sistematski gušena u korist "racionalnog" poretka. Ovakve ideje su se tokom 20. i 21. veka pretočile u realne sisteme kontrole.
Savremeni autori poput Šošane Zubof, koja u svojoj knjizi "Doba nadzornog kapitalizma" analizira kako velike tehnološke kompanije koriste podatke za predviđanje i kontrolu ljudskog ponašanja, kao i Žižek, koji se bavi problemom ideološke zaslepljenosti, ukazuju na to da je moderno društvo prešlo iz sfere nadziranog u sferu potpuno predvidivog čoveka. Kada su sve naše odluke predvidljive, slobodna volja postaje iluzija.
Osim Orvela i Hakslija, važno je pomenuti i roman "Mi" Jevgenija Zamjatina, koji je jedan od prvih distopijskih romana u književnosti i inspiracija za mnoge kasnije autore. Zamjatinov svet je totalitarno društvo u kojem pojedinci nemaju privatnost, gde su sve odluke unapred određene, a ljudska volja sistematski gušena u korist "racionalnog" poretka. Ovakve ideje su se tokom 20. i 21. veka pretočile u realne sisteme kontrole.
Savremeni autori poput Šošane Zubof, koja u svojoj knjizi "Doba nadzornog kapitalizma" analizira kako velike tehnološke kompanije koriste podatke za predviđanje i kontrolu ljudskog ponašanja, kao i Žižek, koji se bavi problemom ideološke zaslepljenosti, ukazuju na to da je moderno društvo prešlo iz sfere nadziranog u sferu potpuno predvidivog čoveka. Kada su sve naše odluke predvidljive, slobodna volja postaje iluzija.
Jednostavan odgovor na pitanje kome koristi sluđivanje ljudi jeste: onima koji žele kontrolu. Zbunjeni ljudi su nesposobni da pruže otpor. Podeljeni ljudi nikada neće moći da se ujedine protiv stvarne moći. Ljudi pod stresom i strahom postaju pasivni i spremni da prihvate šta god im se servira kao "spas". Pandemija je bila prvi veliki test. Sada dolaze novi takozvani "izazovi": ekonomske krize, klimatske promene, digitalne valute, biometrijski nadzor. Ako se ovaj trend ne prepozna i ne promeni, budućnost neće biti ni tehnološka utopija ni slobodno društvo – već globalni panoptikon u kojem će svaki pojedinac biti nadgledan, kontrolisan i oblikovan kao podatak u digitalnom sistemu moćnika.
1. Orvel, Džordž. "1984." Beograd: Laguna, 2017.
2. Milgram, Stenli. "Poslušnost autoritetu." Beograd: Clio, 2009.
3. Čomski, Noam i Herman, Edvard S. "Proizvodnja pristanka: politička ekonomija masovnih medija." Beograd: Fakultet političkih nauka, 2010.
4. Fuko, Mišel. "Nadzor i kazna: Rađanje zatvora." Beograd: Biblioteka XX vek, 1997.
5. Haksli, Oldous. "Vrli novi svet." Beograd: Laguna, 2016.
6. Zamjatin, Jevgenij. "Mi." Beograd: Dereta, 2004.
7. Zubof, Šošana. "Doba nadzornog kapitalizma." Klio, 2021
Razneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa
Comments
Post a Comment