_El_ingenioso_hidalgo_Don_Quixote_de_la_Mancha.png) |
| Naslovne korice prvog izdanja Don Kihota, izvor slike: wikimedia commons |
 |
| Don Kihot na slici Onore Domijea, izvor slike: wimedia commons |
Don Kihot Migela de Servantesa simbol je univerzalnog idealizma – čoveka koji se bori protiv „divova“ koji su u stvarnosti samo vetrenjače. Njegov viteški duh nije puki izraz ludila, već i neugasive vere u bolje društvo, čak i kada ono deluje nemoguće. Don Kihot, uz podršku svog vernog pomoćnika Sanče Panse, preispituje granice stvarnosti i iluzije, često podsećajući čitaoce na paradoks idealizma: kada idealista postaje ludak? Ili, preciznije, kada društvo proglašava idealistu za ludaka jer ne može da prihvati njegovu moralnu viziju? Vetrenjače protiv kojih Don Kihot juri simbolišu ne samo besmislene bitke, već i otpor prema sistemima moći koji se čine nepobedivim. Kihotovo odbijanje da se povinuje surovoj stvarnosti učinilo ga je jednim od najpoznatijih likova u književnosti. Njegova borba za pravdu – ma koliko izgledala uzaludna – postaje inspiracija za one koji veruju u snagu ideala.
U filmu El Hoyo prevedenim kao Platforma, Goreng donosi tu istu knjigu sa sobom u vertikalni zatvor, stvarajući most između vekovno udaljenih svetova. Ona je simbol težnje za moralnošću i solidarnosti u svetu koji to uporno odbija.
Trimagasi, Gorengov prvi cimer, oličenje je te pokvarenosti, ali istovremeno i složeniji lik nego što na prvi pogled deluje. Njegova filozofija – „Bolje je jesti nego biti pojeden“ (2) – predstavlja predaju sistemu i opravdava čak i kanibalizam, objašnjavajući da ga oni „iznad“ na to teraju (3). Međutim, Trimagasi nije potpuni negativac. On je taj koji Gorenga uvodi u surovu logiku Rupe i postaje svojevrsni vodič kroz njene okrutne zakone. Iako ga postupci čine produktom sistema, njegova interakcija sa Gorengom sadrži i elemente mentorstva, čak i duhovnog vođstva.
 |
| Scena iz filma Rupa |
Nakon što Trimagasi biva ubijen, on se vraća Gorengu kao vizija, podsećajući ga na suštinske istine o Rupi i usmeravajući ga ka dubljem razumevanju sveta u kojem se nalazi. Na taj način, Trimagasi postaje simbol unutrašnjeg konflikta: između adaptacije na sistem i pokušaja da se sačuva ljudskost. On nije heroj, ali nije ni potpuno oličenje zla – već slika čovekovog preživljavanja unutar destruktivnog sistema.
 |
| Scena iz filma Rupa |
Nasuprot Trimagasiju, Imogiri, bivša administrativna službenica Rupe, unosi tračak solidarnosti u ovaj svet beznadežnosti. Ona pokušava da reformiše sistem iznutra, deljenjem obroka i apelovanjem na uzajamnu pomoć među zatvorenicima. Sa svojim psom, Ramzesom, Imogiri simbolizuje ljudsku potrebu za saosećanjem i društvom, čak i u najtežim uslovima.
Međutim, njen pokušaj humanizacije Rupe nailazi na surov otpor sistema i njegovih aktera. Smrt njenog psa – koga ubija Miharu, tajanstvena žena koja se spušta platformom u potrazi za svojim detetom – snažno simbolizuje okrutnost i dehumanizaciju unutar ovog sistema. Miharu, vođena očajem i uverenjem da je njeno dete zarobljeno, reaguje nasiljem koje postaje izraz njenog očajničkog protesta. Taj čin ubistva psa nije samo akt brutalnosti, već i izraz Miharuine osvete prema onima za koje veruje da su deo problema, jer Imogiri kao deo administracije zatvora jeste bila uključena u kreaciju sistema Rupe.
Smrt psa osvetljava kako sistem uništava svaku naznaku empatije i solidarnosti. Ovaj događaj briše granice između žrtve i agresora, istovremeno naglašavajući surovu realnost Rupe – prostor gde čak i oni sa dobrim namerama postaju deo začaranog kruga nasilja. Ova tragedija ne samo da potresa Gorenga već ga i primorava da preispita sopstveni identitet i način borbe u svetu koji ne ostavlja prostor za humanost.
Imogirina tragična smrt podseća Gorenga na to koliko je idealizam skup u dehumanizovanom svetu. Njena vera u mogućnost solidarnosti urušava se pred brutalnošću sistema, ostavljajući Gorenga samog sa pitanjem koliko se zaista može promeniti u takvom okruženju.
 |
| Scena iz filma Rupa |
Dok Imogiri predstavlja reformizam, Baharat, Gorengov saputnik u misiji redistribucije hrane, donosi duh revolucionarne borbe. Njegova vera podseća na Don Kihotov viteški duh, ali njihova metoda – nasilje prema onima koji odbijaju da sarađuju – postavlja pitanje o paradoksima borbe za pravdu. Baharatova rečenica, „Važno je poslati poruku“ (4), reflektuje problem sa kojim se svaki idealista suočava: da li je moralno narušiti sopstvene principe zarad višeg cilja? Baharatova tragična smrt, ostavljajući njegovo telo na dnu, dodatno ističe cenu revolucije.
Miharu, enigmatična žena koja se spušta platformom u potrazi za detetom, donosi složenost i ambivalentnost. Ona je istovremeno žrtva i agresor, simbol beskrajne borbe za nadu u svetu koji poriče njeno postojanje. Dok Imogiri tvrdi da „u Rupi nema dece“ (5), Miharu uporno traži, pružajući Gorengu uvid u snagu individualne vere, čak i kada je osuđena na neuspeh.
 |
| Scena iz filma Rupa |
Don Kihot je jednom rekao: „Kada samovlada postane norma, pravi viteški duh postaje ludilo“ (7). Goreng, Baharat, Imogiri i Miharu, na različite načine, pokazuju kako sistem koristi pojedinca protiv samog sebe, pretvarajući idealizam u ludilo ili ga uništavajući kroz beznađe. Međutim, iako vetrenjače i ponori možda ostaju nepobedivi, upravo borba protiv njih – koliko god izgledala uzaludna – definiše ljudski duh.
Rupa i Don Kihot, spojeni u ovoj priči, zajedno stvaraju metofore o ljudskom društvu, njegovim greškama, ali i njegovim mogućnostima. Gorengova žrtva i uzdizanje deteta ka vrhu podsećaju nas da, iako promena može izgledati daleko, ona počinje sa onima koji imaju hrabrosti da se bore protiv vetrenjača – makar i u ponoru sistema.
Literatura:
2,6. El Hoyo (The Platform). Scenaristi: David Desola i Pedro Rivero. Originalni filmski scenario.
Comments
Post a Comment