Gnosticizam za početnike (Deo prvi: Simon Čudotvorac u priči Danila Kiša)

Filipino Lipi, konfrontacija Apostola Pavla i Petra sa Simonom Magom, izvor slike: wikimedia commos

Priča „Simon Čudotvorac“ iz zbirke Enciklopedija mrtvih Danila Kiša priča je o sukobu ideja, o sudaru vere i sumnje, o ljudskoj težnji da spozna istinu izvan granica nasledne, obavezujuće istine. Kiš, majstor literarne preciznosti, u Simona ugrađuje sve ljudske kontradikcije – radoznalost i opsenarstvo, slobodu i greh, filozofiju i akrobaciju. Njegova pojava, s minđušom u obliku zmije koja guta sopstveni rep, postavlja nas pred pitanje: da li je svet večno zarobljen u ciklusu stvaranja i uništenja, vere i obmane?

Simon, lutalica i čudotvorac, javlja se na „prašnjavim putovima koji presecaju Samariju“ (1) sedamnaest godina posle smrti Isusa Nazarećanina. Njegov izgled već nosi naznaku mita: „Jedno mu je oko bilo veće od drugog, što je davalo njegovom licu pomalo sarkastičan izraz.“ (2) U levom uvu nosi minđušu uroborosa, simbola beskonačnog ciklusa, dok se opasuje lanenim konopcem koji koristi i kao cirkuski rekvizit, i kao filozofski simbol. Taj konopac, kada se uspravi, omogućava Simonu da se popne „kao uz kakvu pritku“ (3), prizor koji ne samo da fascinira, već i zastrašuje okupljeni puk.

Avanzino Nucci, Petrov konflikt sa Simonom Magom, izvor slike: wikimedia commons

Simon šalje poruku koja nije uvijena u oblande i jasna je, ali veoma provokativna za narod: „Ja vam pružam ruku da vas izvučem iz prašine“ (4), kaže okupljenima. Ali ne obećava večni život ni raj, već pustinju – prostor za promišljanje i spoznaju. „Oni vam nude večno spasenje; ja vam nudim saznanje i pustinju. Ko hoće neka mi se pridruži.“ (5) Ove reči suštinski su gnostičke – one odbacuju dogmu u korist lične potrage za istinom. Za razliku od hrišćanskih propovednika, koji nude raj kao nagradu, Simon nudi suočavanje s težinom sveta i slobodom.

Narod je, međutim, skeptičan prema Simonu. Navikli na lažne proroke i opsenare, traže nešto opipljivo. „Čekali su, dakle, da se i ovaj izda, da kaže najzad ono zbog čega je došao, ono zbog čega sve te puste reči, sav taj nejasan govor, lišen jasnoće i smisla.“ (6) Simonovo propovedanje suštinski remeti narativ hrišćanske dogme, jer napada samog Boga. „Taj njihov Bog, Jehova, ostrvio se na čovečanstvo, davi ga, kolje, šalje na njega bolesti i divlje zveri.“ (7) On ga opisuje kao tiranina, krivca za ljudske patnje, dok Elohima, pravog tvorca sveta, oslobađa krivice.

Petar, predstavnik hrišćanstva, suočava se sa Simonovim iskušenjima sa uzdržanošću, ali i strepnjom. Simon provocira: „Čuda nisu nikakav dokaz pravednosti“,(8) kaže, osporavajući osnovu hrišćanskog verovanja. Ali kada najavljuje svoj veliki podvig – uzdizanje ka nebu – Simon pokazuje ne samo hrabrost već i aroganciju. „Sad ću poleteti k nebu“ (9), kaže, svesno izazivajući Petrov autoritet i moć vere.

Let je trenutak apsolutnog trijumfa i krajnje sumnje. „I videše odjednom kako se smrtno telo Simona Čudotvorca odvaja od zemlje.“ (10) Gomila je u zanosu, čak se i slepci okreću ka nebu, dok Simon lebdi. Petar, međutim, odbija da poveruje u čudo, govoreći molitvu: „Oče Jedini što si na nebesima, pritekni u pomoć čulima mojim koje je zasenila zemaljska obmana.“ ( 11) U ovom trenutku Kiš dostiže vrhunac svog pripovedanja – sukob vere i sumnje više nije samo filozofski, već postaje egzistencijalni.

Gravura tamnog sunca, iz alhemijskih tekstova "Sjaj Sunca", izvor slike wikimedia commons

Kada se Simon obruši na zemlju, njegovo telo smrskano u masu kostiju i mesa, priča ne završava porazom, već proklamacijom njegove istine. Sofija, njegova pratilja, izgovara reči koje odzvanjaju kao epitaf: „I ovo je dokaz istine njegovog učenja. Čovečiji je život pad i pakao, a svet je u rukama tirana.“ (12) Ona ne vidi u Simonovom padu neuspeh, već potvrdu njegove filozofije – da je svet surov, ali vredan spoznaje.

Kišova priča ostavlja nas u stanju neke vrste nemira. Simon nije nikakav pobednik, ali nije ni poražen. Njegov pad nije kraj, već ciklični povratak – uroboros koji nas podseća da je potraga za istinom beskrajna. Njegov svet je svet sumnje, ali i svet u kojem svaki trenutak može postati čudo. „Simon Čudotvorac“ osim što je priča o gnosticima i hrišćanima, on je i priča o nama – o ljudima uhvaćenim u konfliktu vere i razuma, uvek u potrazi za nečim.

Literatura: 

 (1 -12) Kiš, D. (2011). Enciklopedija mrtvih. Beograd: Arhipelag. ISBN: 978-86-523-0005-1

Rauneseni Svemir, Vladimir Tomić, Oblak Kaktusa

Podrži naš blog!

Za uplate na dinarski račun:
Banka Intesa: 160-5400100702599-06
Na ime: Vladimir Tomić

Za PayPal uplate: